Izvor: Politika, 27.Okt.2015, 09:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tajne starih zanata
Politika, zanat najstariji. Veština mogućeg, sfera u kojoj alhemičari stvaraju istoriju. Vašar sujete i taštine, oblast u kojoj se odanost i servilnost podrazumevaju i nagrađuju.
Bilo koja definicija politike kao delatnosti ne može da bude potpuna i precizna jer u mnogim teorijama ona podrazumeva „vladavinu nekompetentnih”, sposobnost lidera da interese oligarhije ili klike projektuje kao vitalne stvari društva.
Već više decenija nešto što se može definisati >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kao „politički krem” istovremeno je istaknuti deo srpske plutokratije, koja vlada ljudima i novcem, često nezavisno od temeljnih demokratskih principa. Na taj način uspostavljena je sistemska korupcija, protiv koje se navodno bore isti oni koji su duboko u njenom mulju.
Taj sukob interesa je neizbežni sklad vladajuće grupe i misterioznih sila moći u „sivoj zoni”, pa se politička vlast odvija kao privilegija oligarhije, koja je – u krajnjem smislu – sama sebe izabrala. Jednostavno rečeno, politika kao delatnost jeste siguran i misterijom okružen izvor besprizornih bogaćenja, pri čemu se lako zatiru tragovi o poreklu novca. Ili se bar niko ne potresa ako oni budu naslućeni.
Srbija ipak mora da živi sa svojim aferama, jer bez njih nije bila ni jednog jedinog dana. U centru najnovije našao se gradonačelnik srpske metropole Siniša Mali, a podatke o njegovom skrivenom bogatstvu objavio je Krik. (Evo pohvale za Stevana Dojčinovića.)
Gradonačelnik je, navodno, kupio 24 stana u letovalištu blizu Černomoreca, a da ništa od toga nije prijavio Agenciji za borbu protiv korupcije. Taj pazar je samo deo glasina o mutnim radnjama koje neki vezuju za ime ovog uglednog Beograđanina, uz neizbežne ofšor zone i Devičanska ostrva.
Mali je prvo poslao komunalnu policiju na novinare, a posle se izvinjavao. Zatim je tvrdio da je na papiru o apartmanima u Černomorecu njegov potpis krivotvoren.
Šta se, posle svega, ima dogoditi? Slutim da će Mali biti nevin, pakosno oklevetan i čist kao suza. Sumnjam da će vladajuća grupa dirati u jednog od svojih, jer su u tom slučaju svi izloženi. Ili skoro svi.
Jedan moj poznanik, koji je sebe proglasio „analitičarem političkih karijera”, kaže: „Vidiš, znam bar desetoricu njih koji su pre desetak godina cedili mlako pivo u provincijskim bakalnicama. Na sebi su imali davno rashodovane sakoe i džempere iz ’Jumka’. Danas su to ljudi koji su svakodnevno u programu, dele nam lekcije o svemu, određuju sudbine. I strašno su bogati, oni to ne kriju, takvi su, žele da kažu svima dokle su dogurali!”
Dobro, Mali nije član te eksplozivno izrasle socijalne grupe, one koja je uz minimum pameti ostvarila srpski san. On je školovan čovek, mada mu sada i doktorat osporavaju. No vratimo se samo malo u prošlost, u Tadićevu eru. Ona nam dokazuje da se politički ciljevi klika ne menjaju zbog ideologije i programa. Menjaju se samo režimi, a ne i njihovi apetiti. Tadić se takođe beše okružio alavim i arogantnim epigonima. I oni su pojeli njegovu vlast, kao što će Vučićevi sateliti pojesti njegovu.
Danas smo i dalje u centru produženog skandala sa stanovima Dragana Šutanovca. On se trudio koliko je bio u moći da objasni ta stambena jutra, ali slabo je bio uverljiv. Konačno se setio: sve mu je kupio tast, Miroslav Ilić. A početak je bio sasvim jednostavan: bilo je dovoljno da Šutanovac sretne devojku iz grada.
Uzgred, frontalna borba protiv korupcije, sa Miškovićem kao simbolom finansijske moći, propala je i pretvorila se u farsu. Vlast i pravosuđe nemaju pojma kako da se izvuku iz te beskonačne neprijatnosti niti da bar pokušaju traganje za silnim milijardama evra koje je pojela kriminalna privatizacija.
Najbogatiji i dalje ne moraju da plaćaju porez. Ovo nije pledoaje za jednakost u siromaštvu, ali srednji i niži slojevi dodatno su opterećeni porezima i prisilnim naplatama. O penzionerima i da ne govorimo, njima ništa nije uzeto, kako reče Krkobabić srednji, „sve su dali dobrovoljno, da bi im se vratilo”!
Hoće li se vratiti i koliko njih će imati vremena da čeka? Sve manje, naravno, i u tome je suština otimanja.
O svrsishodnosti politike kao privilegije, govorio je nedavno i presednik Nikolić. Pričajući o sebi i o svom životu, rekao je da je bogat čovek, u svakom pogledu.
Naravno da ne bih voleo da predsednik moje države bude golja koji nema šta da obuče kad krene u veliki svet. Ali, lično i porodično bogatstvo se ne stiču sami po sebi, niti samo od plate. Zbog toga je izvesno da Tomislav Nikolić, ako ništa drugo, zna najveću tajnu srpske politike.
