Izvor: Blic, 06.Jul.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tajna priča velikog maga
Tajna priča velikog maga
Jedan od najuticajnijih gitarista i kompozitora današnjice Pet Metini objavio je 30 albuma i imao 29 'Gremi' nominacija. Dobivši svoj poslednji 'Gremi' za album 'One Quiet Night', Pet Metini se po broju osvojenih 'Gremi' nagrada svrstao rame uz rame sa Stingom i Aretom Frenklin i ušao među vodećih deset muzičara po broju osvojenih 'Gremija'. Zanimljivo je i da je on jedini muzičar koji je ovu nagradu osvajao u devet različitih kategorija (savremeni >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << džez album, instrumentalno pop izvođenje, instrumentalni solo, rok instrumentalno izvođenje, instrumentalnu kompoziciju, džez fjužn izvođenje...).
Svojim prvim albumom 'Bright Size Live' (1975) redefinisao je 'tradicionalni zvuk džez gitare' za nekoliko sledećih generacija. Metini je nastavio da redefiniše ovaj žanr primenjujući nove tehnologije i i otkrivajući nove mogućnosti gitare.
Nastupao je sa veoma različitim umetnicima - od Stiva Rajha i Orneta Kolemana, preko Herbi Henkoka i Džima Hala do Miltona Nascimenta i Dejvida Bouvija. I tako dalje... Metini je dobio bezbrojna priznanja za najboljeg džez gitaristu, uključujući i tri zlatne ploče za 'Stil Life Talking', 'Letter from Home' i 'Secret Story'.
Vrlo komunikativan, ovaj klasični misionar muzike, i pored toga što je bio prilično umoran, odvojio je vreme i za susret sa novinarima, neposredno pred tonsku probu. Intervju koji sledi jeste kombinacija odgovora (naprosto nije bilo vremena za posebne intervjue) na pitanja kolege Stanislava iz 'Studija B' i novinara 'Blica'. Inače, koncert Pet Metinija je, kažu znalci, najbolji u poslednjih 10 godina u Beogradu.
Da li ste vi izabrali džez ili je džez izabrao vas?
- Jedni misle da je džez odredište, a drugi da je džez vozilo koje vas vodi do tog odredišta; ja sam više zagovornik ovog drugog. Za mene džez nije stvar, već proces. Imate kola i ona vas vode nekud. Međutim, mene ne zanimaju kola kao takva, više me interesuje kuda idemo, kao i sam put kojim idemo. To je delotvoran i spektakularno uzbudljiv put do mesta koje je svakoga dana drugačije. Tokom karijere svirali ste u najraznovrsnijim muzičkim formama, sarađivali ste sa brojnim poznatim muzičarima, dobitnik ste mnogih priznanja... Osećate li i posle svega pritisak da svaki put napravite ploču koja će u isto vreme biti prepoznatljiva ali i različita?
- Nema pritiska. To je za mene nešto sasvim prirodno. Dopada mi se ideja da probam da svaki put potvrđujem vlastiti identitet u kompozicijama ili načinu sviranja. Za mene je to jedan od najzabavnijih i najuzbudljivijih delova ovog posla, a kao džez muzičar sam na neki način dužan da to radim. Da li je komponovanje za vas još uvek izazov?
- Sasvim. Veći izazov no ikad. Znate za onaj kliše 'što više znaš - manje znaš' i to zaista važi za mene. Svakom godinom imam sve veće razumevanje za muziku i za ono šta ona, zapravo, jeste. S jedne strane, to je vrlo uzbudljivo - znam više i mogu više i da uradim - ali s druge strane, shvatite kako je muzika beskrajna, čime se otvara sve više mogućnosti za zalaženje u neslućene dubine. Ne pribojavate li se dominacije tehnologije u muzici?
- Tehnologija me ne brine previše. Ako nju shvatite kao alat, dobar alat, koji koristite da biste pričali o stvarima o kojima volite da pričate, onda nema problema, niti bojazni od pretehnologizirane muzike. Kao kada imate jezik i koristite reči da biste izrazili ono što želite. Ja na tehnologiju gledam tako. Ona je tu i nudi veliki raspon zanimljivih mogućnosti. Jedna od sjajnih stvari vezanih za gitaru jeste ta što ona nema nikakvih granica; ona pruža sve - od najtišeg akustičnog zvuka do gitariste iz 'Megadeta' sa 16 'maršala' na 5.000 db-ja i sve što je između ta dva ekstrema. Trudim se da to iskoristim. Sviđa mi se to što je efekat gitare nemoguće definisati. Kako vidite džez pa i rok muziku u budućnosti u sledećih 5-10 godina?
- Napredovanje u muzici obično dolazi ili od nekog iskusnog pojedinca koji vremenom uspe da razbije neke barijere ili, pak, od nekog mladog, revolucionarnog muzičara sa novim idejama. U džezu postoji tradicija i ona je u ovom trenutku dosta formalizovana. Vi to prihvatate ili ne; ili pravite sopstvenu nadogradnju. Imate dosta izbora, jer džez nema taj komercijalni pritisak. Od nas niko ne očekuje da prodajemo ploče u velikim tiražima i zbog toga smo slobodniji da eksperimentišemo. To se možda ne dešava u istom obimu kao nekad, ali se i dalje dešava.
Što se tiče roka, mislim da je on danas u velikoj stagnaciji. Poslednjih tridesetak godina uopšte se nije menjao i već počinje polako da liči na džez u tom smislu da postaje tradicionalan i da svi sviraju isto. I ja nestrpljivo čekam da se desi nešto u rok muzici što će je promeniti. Dobijali ste mnogo nagrada. Šta vam one znače u profesionalnom a šta u ličnom smislu?
- Volim nagrade. Pored toga što one predstavljaju neku vrstu odgovora na ono što radite, vrlo je lep i osećaj imati u kući zidove ispunjene 'skulpturama'. Miona Kovačević
