Izvor: Politika, 20.Jan.2011, 00:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tajna
Uvek će biti ljudi kojima je najveći izazov da vide šta je s one strane ogledala
Jedan od „naših“ 17 rimskih careva nije uspeo da sakrije od sveta tajnu svojih kozjih ušiju. Legenda kaže da je mladi berberin sačuvao život tako što je samo zemlji poverio tajnu. No, narasla je zova i od nje napravljene svirale rastrubile su priču o Trajanovim kozjim ušima. Od tada se kaže: „Zaklela se zemlja raju da se tajne sve saznaju!“ Očigledno je nastupila generacija koja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je preskočila bajke u svojoj edukaciji. Neznalice imaju jednu prednost; svemu se čude, kao nikad viđenom („Jaime vu“). Isto se ponavlja sa svakim tehnološkim napretkom. Tako su Titu zamerali kako je uspeo preživeti u Kominterninom hotelu „Luks“. On je odgovorio: „Pa, ja sam znao da se telefoni prisluškuju i pazio sam šta pričam!“ Sada se neki naivno čude kako su mogle procuriti tajne s Interneta. Nijedno otkriće se ne pušta u masovnu upotrebu ako nije otkriven način kako se može kontrolisati i kakvu korist manipulatori mogu izvući iz toga. I bez „Vikiliksa“ svako malo upućeniji je mogao znati da se diplomatijom i politikom bavi drugorazredni ljudski materijal. Uzvikivati sada: „Car je go!“ deluje naivno, a pažljivijem posmatraču pokazuje u čijim je rukama, nažalost, svet.
Tajna se može sačuvati ako je u posedu dvojice ljudi. Ako za nju zna treće lice, ona je nesigurna ko slamka na vetru. Odatle poreklo vodi latinska poslovica: „Tres faciunt collegium“ (Trojica čine skup).
U praksi Katoličke crkve je da izvan škole uvek idu po trojica budućih sveštenika. Tako se osiguravaju da tajna uvek procuri. Za razbijanje tajni najvažnije je pratiti tokove novca i puteve žena. Kad želite otkriti tajnu u krimi-romanu, poslušajte savet Francuza: „Cherchez la femme!“
Tajna je uvek vezana ili uz seksualnost ili uz kapital. Tabui su veoma stara akvizicija, davno nastala na dugom putu razvoja psihičkog. U nemogućnosti da stvarnim sposobnostima pokaže neku nadmoć, homo sapiens je pribegao lukavstvu, mistifikaciji. Počeo je izmišljati neke tajne sile koje su navodno na njegovoj strani, da bi ostvario određenu nadmoć. Tako je i danas: osnovni razlog pribegavanju tajnama leži u potrebi ostvarenja nadmoći pribegavanjem lukavstvima, neformalnim koalicijama, tajnim udruženjima, lažnim bogovima i trenutnim saveznicima. Tajeći od drugih, a deleći tajne samo s odabranima, stvaraju se neformalne koalicije, u kojima neki na nepošten način žele ostvariti komparativne prednosti nad drugim ljudima.
Tajna je onoliko čvrsta koliki je strah od njenog otkrivanja.
Velike sile poseduju moć da nametnu čuvanje tajni koje su u njihovom interesu. Odatle konsternacija, kao i uvek, kada se David usudi da se suprotstavi Golijatu, a iz istog izvora je zadovoljstvo malih ljudi kad vide Golijata na kolenima. Moćnici neće biti milosrdni u svom besu jer se osećaju raskrinkani i razgolićeni u svojoj jednostavnosti, naivnosti i prozirnim manipulacijama, kojima drže svet u potčinjenosti. Njima je odgovarao privid, dok jedno dete nije, kao u basni, uzviknulo: „Car je go!“ Gnev moćnika obrušio se na jedinku, koja je sada i silovatelj, i to, zamislite, u Švedskoj.
Moćnici mogu da osnivaju „Trilateralce”, „Bilderberge”, „Opus Dei”, „Kosti i lobanje“, ali kad jedan usamljeni strelac demaskira svu prozaičnost navodno visokoparnih odnosa među političarima, onda dobija atribute čergara, sina putujućih glumaca i silovatelja.
Veliki brat je davno pre Orvela zakucao na naša vrata. Zavarava se ko veruje da može napraviti tako savršen oblik komunikacije koji će ostati tajna van kruga posvećenih. Radoznalost čoveka usađena mu je skupa s inteligencijom i uvek će biti ljudi kojima je najveći izazov da vide šta je s one strane ogledala. Mistifikaciju tajni podržavaju ljudi nečistih namera i prljavih ruku. Odatle toliko žuči, ljutnje i osvetničke osionosti nad pojedincem. Afera „Vikiliks“ je pokazala koliko banalnosti, dvoličnosti, predrasuda, neznanja, nadmenosti, ulizištva, neiskrenosti i tako dalje, postoji u međunarodnim odnosima uz potpuno zanemarivanje činjenice da smo svi u istom čamcu koji se ljulja na uzburkanom okeanu sudbine.
Petar Bokun
objavljeno: 20.01.2011.
