Izvor: Blic, 11.Feb.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svoju slobodu sam debelo platio
Svoju slobodu sam debelo platio
Povod za razgovor sa književnikom Dobrilom Nenadićem je njegov novi roman, 'Pobdnici', koji će izaći iz štamparije za koji dan. Trinaesti po redu u njegovom književnom opusu, a tematski nastavak romana 'Sablja grofa Vronskog', oko kojeg se pre godinu dana – u vreme noinacije za Ninovu nagradu – podigla poprilična medijska prašina, koju je pisac okončao zabranom izdavačima dalje objavljivanje njegovih dela, pa novi roman izlazi kao samizdat.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
'Ja sam slobodan čovek i može mi se da u svakom momentu okrenem ćurak naopako. To pravo mi daje upravo moja sloboda i dok sam živ, moja autorska prava pripadaju isključivo meni. Neću da komentarišem i ulazim u detalje, jer ću, može biti, jednoga dana da napišem memoarsku prozu, pa će se lepo videti zbog čega je to i zašto bilo. I da to nije nimalo slučajno bilo', kaže za 'Blic' Dobrilo Nenadić. Kolika je bila cena te slobode?
- Ogromna. Godinama sam ustajao u pola pet i kolomatio peške po selima (kao agronom-prim.a.). Diplomirao sam među prvima u generaciji, završio studije za tri godine i deset meseci sa čistom desetkom, moj diplomski rad ocenjen je kao najbolji rad ikada urađen na Poljoprivrednom fakultetu. Vratio sam se u Arilje i zaposlio u Zemljoradničkoj zadruzi i nikakvu književničku karijeru nisam imao. Već sa prvim romanom objavljenim 77/78. postao sam slavan, ali sam ostao u Arilju, jer nisam hteo da pravim nikakve koncesije. Prema tome, ja sam svoju slobodu debelo platio i uopšte se ne kajem. Kakav je, po vašem mišljenju, status književnika danas u Srbiji?
- Pa to je tako različito, zar ne? Ima ih nekolicina koji iz dana u dan, kao kakvi filmski starovi, daju izjave o svemu i svačemu, svaka im na vrh jezika, stanuju na lepim lokacijama u prestolnom gradu, lepo im, svi ih nešto tetoše i maze, onako podesne za sva vremena. Oni su univerzalni kao francuski ključ, odvrću sve vrste šrafova. Sudeći po njima, status pisca je sjajan.
Kakav je vaš uvid u srpsku književnost danas?
- Šta da kažem o književnosti u kojoj je prvi roman koji je jedan Srbin napisao, objavljen 1810. godine. Bio je to 'Usamljeni junoša' Milovana Vidakovića, koga je pak prvi srpski kritičar, Vuk Karadžić, ispljuvao i isekao na rezance. Vidim da se vukovska tradicija romanomržnje nastavlja. Ovde je kao najbolji roman proglašen jedan rečnik! Neće proći mnogo vremena pa će se krug razmaći za nove forme, recimo: telefonske imenike, red vožnje, biračke spiskove, kuvarske recepte i jelovnike....Zašto da ne, moderni senzibilitet je tako fleksibilan. A biti fleksibilan i otvoren za sve vrste inovacija, znači biti nobl, evropski orjentisan, uklopljen u evroatlanske integracije – razumemo se, zar ne? Beogradska književnost? Ne znam o tome ništa. Beograd mi je nekada bio na dvesta kilometara a kako vreme odmiče, sve mi je dalji. Sada se baš onako izmakao... Od trinaest vaših romana, sedam su sa istorijskom tematikom. Među njima je i novi roman 'Pobednici'. Otkud da sklonost ka istorijskom romanu?
- Kod nas su vrlo retki pisci istorijskih romana, gotovo da se mogu nabrojati na prste jedne ruke. Ja sam pedeset godina preoravao istorijsku građu, tražeći svoje teme. U sedam romana, od 'Brajana' čija radnja počinje 1294. godine do 'Pobednika' koji se završava sa 1878. godinom, ja sam praktično zaokružio svoj istorijski ciklus od 2000 stranica. Opisujući bitku za Vranje, takvu kakva je činjenično bila – kao jedno veliko putovanje srpske vojske kroz trnje do zvezda, kroz muke do pobede, knjigu sam završio rečenicom: 'Stajali su i plakali. Nisu imali snage ni da se raduju....Kao da ih je stigao umor celoga roda'. Shvatio sam da posle ove rečenice nemam više šta da dodam. Knjigu ste posvetili 'staroj sporoj srpskoj pešadiji'.
- Rat koji se vodio za oslobođenje od Turske, od 12. decembra 1877.do 31. januara1878. godine, spada u najvažnije srpske pobede u istoriji, jer je doveo do oslobođenja i međunarodnog priznanja srpske države. A prećutan je, kao i general Belimarković, jedan od najvećih generala u istoriji srpske vojske. Eto, pod naslovom 'Pobednici', posvetio sam ovu knjigu upravo toj staroj, sporoj srpskoj pešadiji. Višnja Orašanin
