Izvor: Blic, 19.Sep.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sviraću sa Mehtom u Firenci
Sviraću sa Mehtom u Firenci
Kakvo je vreme u Beogradu? - Sunčano. - I u Parizu. - Kiša je stala. - Samo da tako ostane kad dođem u oktobru... Ovim rečima smo započeli telefonski razgovor sa Nemanjom Radulovićem, našim sedamnaestogodišnjim violinistom koji će na ovogodišnjem Bemusu održati čak dva koncerta planirana za 20. oktobar i za zatvaranje festivala.
Karijera mladog Nemanje Radulovića započela je odmah nakon diplome stečene na Beogradskom fakultetu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << muzičkih umetnosti u klasi Dejana Mihailovića. Trebalo je da ostane u Sarbrikenu gde je najpre dobio stipendiju za nekoliko meseci usavršavanja, ali, nažalost, u Nemačkoj je bilo teško doći do papira. Majka, radiolog, otac, informatičar, dve starije sestre - čelistkinje - svi su se zajedno uputili u svet. Stižu u Pariz, gde Nemanja učestvuje na takmičenju 'Žak Tibo' i ulazi u polufinale. Iako u Parizu nisu nikog znali, odlučuju da se tu nastane. Otac uspeva da nađe posao, majka svoju diplomu ne može da nostrifikuje, deca idu dalje... Nemanja postaje najmlađi postdiplomac na Pariskom konzervatorijumu, kod Patrisa Fontenaroze. Ima samo četrnaest godina.
- Teško je na Zapadu živeti od klasike, ali meni nije. Često sviram, putujem, gostujem, zovu me... Imam i svog menadžera. Moje sestre su takođe završile Pariski konzervatorijum, ali su se okrenule džezu. Imaju svoj bend. I ja volim džez, često ga slušam, ali mislim da nisam još dovoljno opušten da bih mogao da se bavim nečim drugim osim klasike. Da li vas hvata nostalgija za Beogradom?
- Povremeno, ali ne toliko za samim gradom, koliko za drugovima. Drugovi mi nedostaju. Volim kad me u Parizu posete, a voleo bih i da moja zemlja bude za pokazivanje Francuzima.
Šta vam je pored nespornog talenta najviše pomoglo u dosadašnjoj karijeri?
- Upornost koju sam naučio od roditelja. Retki su roditelji kao moji. Sve su ostavili radi nas troje, iako pre nas niko u porodici nije bio muzičar. Da li unapred znate šta ćete da svirate?
- Znam samo da neku kompoziciju neću svirati sve dok ne budem potpuno siguran da sam je sasvim savladao. Bez čega se ne može u muzici?
- Bez mnogo rada i ljubavi. Kako ste se upoznali sa Zubinom Mehtom?
- Slučajno, kad sam bio u Izraelu. Čuo me je kako sviram i pozvao. Sledeće sezone ćemo raditi zajedno. Nastupaćemo u Firenci i Parizu. Da li pomalo strepite?
- Ma ne. Mehta je veoma jednostavan. Stalno se smeje. Nisam imao vremena da ga bolje upoznam, ali čini mi se da je sasvim u redu. Agencije su zabeležile da je pre neki dan u Bukureštu na festivalu 'Đorđe Enesku' vladala prava euforija u 'Rumunskom Ateneumu', kada ste u pratnji orkestra 'Britiš simfoni' iz Londona izveli Mocartov koncert br. 4. Niste bili iznenađeni?
- Nisam, jer me tamošnja publika dobro poznaje. Pre dve godine dobio sam prvu nagradu na tom festivalu i dve specijalne, za izvođenje Eneskove sonate i kao najmlađi pobednik u istoriji smotre. Upamtili su me i naravno hteli ponovo da me čuju. U Bukureštu sam stekao i prijatelje... Šta ćete svirati na Bemusu?
- Na solo koncertu ću svirati 4. Isaijevu sonatu, Miletićev Ples za violinu solo i Bahovu Drugu partitu, a na zatvaranju Betovenov Koncert za violinu i orkestar. Šta najradije svirate?
- Najviše volim romantizam. Sve što je sentimentalno. Romantizam pobuđuje snažne emocije. Da li stižete da izlazite?
- Ne mogu ja bez izlazaka. Svako veče negde cunjam. Potrebno mi je da dišem slobodno. Doživljavam velike emocije kad sviram, pa mi je svakodnevno opuštanje neophodno. Bavite li se sportom?
- Jooj, trebalo bi, već imam problema sa kičmom, ali ne stižem. Imate li vremena za devojku?
- Koju! Šalim se. Sad imam jednu. - Francuskinja je. I ona je muzičar. Svira violinu. Pa koliko ona ima godina?
- Malo je starija od mene, ali ne vidi se. U Parizu ima mesta za oboje!
- Ma u Parizu ima mesta za sve. Pariz je multietnička metropola u pravom smislu reči. Već sada ima 60 odsto Afrikanaca, a 40 odsto belog stanovništva. Pita li vas iko odakle ste?
- Desi se i to. M. Marjanović
