Izvor: Blic, 11.Jul.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svi žele da budu žrtve
Svi žele da budu žrtve
'Delo ove spisateljice kod nas je praktično potpuno nepoznato jer je jezik kojim ona piše težak i komplikovan i odbija prevodioce'. Tako, povodom prvog postavljanja komada 'Mala trilogija smrti' dobitnice Nobelove nagrade za književnost, austrijske spisateljice Elfride Jelinek, upravnik BDP Nebojša Bradić, koji će režirati predstavu, objašnjava razloge zbog kojih naša publika praktično uopšte nije upoznata sa delom poslednje dobitnice Nobelove >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nagrade za književnost.
Kako ste vi rešili problem prevođenja?
- Mislim da je jedan od naših najstarijih prevodilaca filma i književnosti Kosta Carin uspeo da dođe do adekvatne formule kako taj jezik dovesti u kontekst nečega što je pozorišno i književno razumljivo za našu publiku. Komadi Elfride Jelinek su i vrlo neobične strukture, skoro da slični ne postoje. Kako ćete to rešiti u inscenaciji?
- Njeni tekstovi su specifični zato što pokreću određene društvene projekte. Uz satiru, oni imaju i nečeg prosvetiteljskog. Elfrida Jelinek kritikuje ideologije, ona je bogohulna prema konformizmu evropske civilizacije danas, i po tome su njene teme neprijatne, iritiraju i izazivaju uzbuđenje pozorišne javnosti, kritičara i publike. Dramaturg Ivana Dimić i ja upravo pokušavamo da ovu, u suštini proznu formu poetskih karakteristika, dovedemo u dramsku formu jedinstvenog sadržaja kako bismo napravili predstavu koja će, s jedne stane biti dovoljno komunikativna, a s druge, ipak priklonjena delu Elfride Jelinek. Po čemu je 'Mala trilogija smrti' značajna danas za nas ovde?
- Ono što u ovom delu pripada i našem području, našem regionu i našoj stvarnosti jeste činjenica da su ljudi ubijani a da drugi ljudi kao mogući zločinci nastavljaju da žive. Ta činjenica je prisutna u njenom delu s jedne strane kao dominantna, a s duge kao dijametralno suprotstavljena tema, i po tome će ovaj tekst ući u određeni angažman koji je primeren našem vremenu. Znači, mi se ne bavimo austrijskom spisateljicom zato što je ona dobitnik Nobelove nagrade, nego se njome bavimo zato što ona pokreće određene socijalne, političke i psihološke teme koje se tiču i našeg vremena i našeg prostora. U krajnjoj liniji, ljudi zbog konformizma prećutkuju određene stvari da bi se potom dogodilo da su bili podrška određenom činu.
U kojoj meri će ta priča o zločinu biti čitana iz ugla upravo aktuelne priče o toj temu?
- Ona govori o jednom ratu u koji su ljudi uvučeni, o ratu koji vodi sila koja nema nikakav cilj. Jedini njen cilj je da oslabi samu sebe, i u tome uspeva. Budući da se radi o haosu destrukcije, čovek pojedinac u tome biva izgubljen i ona uspeva da ga depersonalizuje, da ga pretvori u jednu formulu u kojoj mi i pokušavamo da pronađemo ono što je naš angažman. Ko, dakle, želi da spase moral, on u stvari radi na spasavanju sebe. Zato je upotreba Elfride Jelinek u nekom društveno-političkom trenutku teško moguća i nepotrebna. Reč je o dramskom pesniku koji pokreće mnogo važnije i civilizacijski dublje teme. U tri dela 'Male trilogije smrti', imenovanim prema Šubertovim pesmama 'Vilinska kraljica', 'Smrt i devojka' i 'Putnik', govore vrlo različiti subjekti. Jedan od njih je počiniteljka, glumica koja nikada nije želela da bude saučesnik određenog režima, ali je kasnije bilo lepo pripadati. U poslednjem delu govori žrtva koja takođe nije želela da bude to, ali je, nažalost, morala. Došla su vremena kada svi žele da budu žrtve i taj aspekt žrtve je veoma važan za osećanje stvarnosti u kojoj se nalazimo. Ta vremena koja su bila, uslovno govoreći, vremena saučesništva, na neki način su prošla, i sada svako želi da skloni svoje stvari na sigurno mesto. Po čemu će se vaš drugi mandat na mestu upravnika BDP-a razlikovati od prvog?
- Niko ne može da obeća nešto konkretno u vremenu u kome nisu razrešene neke bitne stvari kao što je zakon o pozorištu koji nije donesen, i zakon o kulturi koji je povučen iz procedure. Mnogi odnosi su još uvek otvoreni. Protekla sezona je završena sa jedanaest premijera i više od četiri stotine predstava, znači pokrenut je ozbiljan proces umetničke proizvodnje u pozorištu, uključena je nova publika, adaptirano je pozorište i pokrenute su neke nove inicijative, kao što je Festival igre. To će se nastaviti i, ukoliko nam to prilike dozvole, trajnije ćemo uspostaviti neke paralelne inicijative koje ćemo tek definisati preciznije. Željko Jovanović
