Izvor: NoviMagazin.rs, 15.Feb.2016, 14:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svi ustavi Srbije
Za nepuna dva veka moderne državnosti Srbija je imala 13 ustavnih promena koje su rezultirale novim najvišim aktom, sa izuzetkom jedne koja je suspendovala ustav. Na narednim stranama je kratak pregled dosadašnjih ustava, razlozi za novu ustavnu reformu, ali i uporedna analiza sa Vajmarskim ustavom koji se smatra jednim od najznačajnijih akata tog tipa u svetskoj istoriji.
Priredila: Jelka Jovanoć
Od 1835, kada je donet Sretenjski ustav kojim je Srbija >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << zaokružila svoju modernu državnost, najviši pravni akt menjan je još 12 puta, a u najavi je i 13. pokušaj njegovog modeliranja i samim tim modeliranja Srbije kao države ustrojene na najsavremenijim principima demokratije. Aktuelni Ustav, iako važi manje od devet godina, odavno nije izdržao probu vremena, što i nije čudno jer se i 2006. znalo da je plod političkih kompromisa tada najvažnijih igrača na političkoj sceni. Struka se nije mnogo pitala, iako su brojni eksperti još od 2000. pravili koncepte, pa i čitave predloge koji nisu našli put do građana.
Među principima koje bi narednim ustavnim izmenama valjalo obezbediti, prvi na redu je efektivno i efikasno sprovođenje principa podele vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, odgovornost i kontrolu izvršne vlasti, prihvatanje nadmoći, suprematije međunarodno-pravnog prava i uslove za nesmetane evroatlantske integracije.
Takođe, potreban je korak napred – ili natrag, zavisi kao se posmatra – i definisanje Srbije kao države građana i sekularne države, garantovanje korpusa ljudskih prava i sloboda i uspostavljanje efikasnih mehanizama njihovog poštovanja i zaštite, kao i institucionalna eliminacija partokratije, odnosno vladavine političkih stranaka. Za Srbiju koja je tek deceniju-dve ponovo prigrlila kapitalizam, neophodne garancije za funkcionisanje tržišne ekonomije i osnova za ostvarivanje slobode konkurencije, prevenciju i suzbijanje monopola.
Napredak Srbije u evropskim integracijama takođe otvara novi krug pravih začkoljica koje se mogu rešiti jedino promenom najvišeg akta. Ovde izdvajamo nezaobilazna pitanja koja će se otvoriti tokom rasprave o promeni Ustava Srbije.
POLOŽAJ KOSOVA: Važeći Ustav je u kosovsku problematiku uneo dve novine kroz preambulu koja je praktično bez pravne snage, ali i dalje jedina “garancija” da je tzv. južna pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije. Stvarna novost bila je najava zakona o suštinskoj autonomiji KiM, koji ni u devetoj godini važenja Ustava nije donet. Svojevremeno je primedbe na “kosovski” deo ustava imala i Venecijanska komisija, koja je – uz ogradu da se ne meša u politički proces kojim treba da odredi budući status Kosova – ukazala da najavljena suštinska autonomija nije zajamčena na ustavnom nivou, odnosno da Ustav skoro svaki važan aspekt ove autonomije delegira na zakonodavca.
POLOŽAJ VOJVODINE: Posle promene ustava 2006. Vojvodina je svoju autonomiju zaokružila Statutom i Zakonom o nadležnostima, koji su u međuvremenu pali na proveri ustavnosti u nizu odredaba. Zakon o finansiranju Vojvodine još nije donet, pa bi naredni ustav trebalo da reši sva sporna pitanja na relaciji AP – Republika Srbija.
REGIONALIZACIJA i DECENTRALIZACIJA: Preciziranje ustavnog položaja Vojvodine praktično je uvod u nastupajuću regionalizaciju i decentralizaciju Srbije, postoji više modaliteta, od doterivanja sadašnjeg modela pa do podele Srbije na više ravnopravnih regiona, među kojima bi bili Vojvodina i Beograd. Regionalizacija, a posebno decentralizacija, jedno je i od najvažnijih pitanja sa evropske agende, pa će u narednim mesecima morati da se precizira status i položaj gradova i opština, njihove nadležnosti, imovina i obaveze.
IZBORNI SISTEM: U javnosti se reforma izbornog sistema svodi na broj poslanika i odbornika, odnosno smanjenje nacionalnog, pokrajinskog i lokalnih parlamenata i način izbora predsednika Republike. U osnovi, ta dva pitanja jesu najatraktivnija ili se bar tako mogu predstaviti, ali ona su zapravo izvedenica načela podele vlasti i funkcionisanja političkog sistema u celini. Nesumnjivo je da će se zaoštriti i pitanje u kojem će Srbija smeru ići – ka kancelarskom tipu države ili ka jačanju parlamenta. Ono što u ovom trenutku izgleda izvesno jesu smanjenje skupština u smislu broja zastupnika naroda skupštine i izbor predsednika države u parlamentu, a ne neposredno na biralištima.
Jedno od ključnih pitanja u ovoj oblasti jeste pitanje kako će se narodni tribuni birati – po proporcionalnom, većinskom ili u kombinovanom sistemu – pošto od načina izbora umnogome zavisi stepen njihove autonomnosti, odnosno hoće li u nekoj budućnosti odgovarati biračima ili i dalje svojim političkim partijama. Nezaobilazno je i još neraščišćeno pitanje poslaničkog imuniteta, koje je tokom novog dve i po decenije dugog višestranačja u Srbiji mnoge poslanike amnestiralo odgovornosti za krivična dela.
INTEGRATIVNA KLAUZULA: Jedna od debata koja je pokrenuta još prilikom usvajanja Ustava 2006. godine bila je vezana za uključivanje tzv. integrativne klauzule koja omogućava prenos zakonodavnih nadležnosti na nadnacionalne organizacije kakva je Evropska unija. Time, praktično, domaće pravo postaje podređeno evropskom. Integrativna klauzula je posle žustre debate ipak izostala. Brisel nije pritiskao vlasti u Beogradu da Ustavom priznaju nadređenost evropskog prava, smatrajući da u fazi integracije u kojoj se Srbija tada nalazila to nije bilo neophodno. "Pitanje integrativne klauzule postaviće se onog trenutka kada budemo pred vratima ulaska u EU. Bilo je zemalja koje su tu promenu Ustava radile zajedno sa ratifikacijom sporazuma o pristupanju”, upozorila je pre četiri godine u izjavi za Novi magazin tadašnja direktorka kancelarije za evropske integracije Milica Delević.
Svi ustavi Srbije
1835, februara: Sretenjska skupština usvojila Sretenjski ustav koji je garantovao ličnu i imovinsku bezbednost, olakšice seljacima pri plaćanju poreza i davanju kuluka, a velikašima aktivno učešće u vlasti.
1838, decembra: Porta izdala Četvrti hatišerif, Turski ustav, za Provinciju Srbiju, kojim je ukinut apsolutizam kneza Miloša i uspostavljen Savet kao eksponent turskih interesa u Srbiji.
1869, jula: Na Velikoj narodnoj skupštini u Kragujevcu usvojen Ustav Kneževine Srbije, Namesnički ustav, kojim je prvi put u Srbiji uveden predstavnički sistem vlasti.
1889, januara po novom, decembra 1888. po starom kalendaru: Velika narodna skupština prihvatila novi Ustav Kraljevine Srbije, Radikalski ustav koji je označio kraj osmogodišnje borbe kralja Milana i radikala. Ustavom su predviđene garancije ličnih i političkih prava građana i uvedene institucije parlamentarne monarhije.
1901, aprila: Oktroisani Ustav, kojim je prvi put uveden dvodomni sistem, Senat i Skupština. Posle državnog udara kralja Aleksandra.
1903, aprila: ukinut je Ustav iz 1901, raspušteni Senat i Državni savet. Ustav dva dana kasnije kraljevom proklamacijom ponovo vraćen na snagu.
1921, juna: Ustavotvorna skupština usvojila Ustav Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenca, Vidovdanski ustav. Ustav propisao unitarno i centralističko uređenje, monarhiju sa dinastijom Karađorđević.
1931, septembra: Kralj Aleksandar Karađorđević oktroisao novi ustav, Septembarski ustav, kojim je uveden režim ograničene ustavnosti. Uveden Senat, kao drugi dom narodnog predstavništva.
1947, januara: Ustavotvorna skupština Narodne Republike Srbije usvojila prvi Ustav Narodne Republike Srbije, Srbija definisana kao narodna država republikanskog oblika. Istaknuto da se srpski narod na osnovu načela ravnopravnosti ujedinio sa ostalim narodima Jugoslavije i njihovim narodnim republikama u SFRJ.
1963, aprila: Usvojen Ustav SR Srbije, kojim je Srbija definisana kao državna socijalistička demokratska zajednica naroda Srbije, zasnovana na vlasti radnog naroda i samoupravljanju. Prema Ustavu, Srbija u svom okviru ima dve autonomne pokrajine, Vojvodinu i Kosovo i Metohiju.
1974, februara: SR Srbija dobila novi ustav. Republika definisana kao socijalistička, demokratska država i samoupravna državna zajednica u čijem su sastavu i autonomne pokrajine Vojvodina i Kosovo.
1990, septembra: Skupština SR Srbije donela novi Ustav Republike Srbije u kojem su proklamovani načelo podele vlasti i višepartijski sistem. Pokrajine izgubile atribute državnosti i postale teritorijalne autonomije, a pokrajina Kosovo preimenovana u pokrajinu Kosovo i Metohija.
2006, oktobra: Novim Ustavom Srbija označena je kao država srpskog naroda i svih građana, jezik i pismo su srpski i ćirilica, a uvedeno je i više nezavisnih institucija, među kojima su Zaštitnik građana i Državna revizorska institucija. Položaj Kosova i Metohije rešen je preambulom, a svi detalji autonomije prepušteni zakonima.
