Izvor: Blic, 28.Jan.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svi smo još u balkanskoj krčmi
Svi smo još u balkanskoj krčmi
Preksinoć je na sceni 'Pera Dobrinović' Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu premijerno izvedena predstava 'Gospoda Glembajevi' Miroslava Krleže u režiji Egona Savina. Ovo je drugi Krležin komad nakon raspada SFRJ. Mijač je vratio ovog starog dobrog dramskog vuka na scenu u martu sa 'Ledom'. Kostimografska rešenja za 'Glembajeve' delo su Bojane Nikitović, scenograf je Darko Nedeljković, a za izbor muzike postarao se reditelj Savin. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Priču o 'glembajevštini' dočarali su glumci Predrag Ejdus, Jasna Đuričić, Stevan Šalajić, Stevan Gardinovački i drugi, a ulogu Leona igra Boris Isaković, glumac već ovenčan brojnim priznanjima, a odnedavno i na (ne)zavidnom mestu direktora Drame Srpskog narodnog pozorišta. 'Možda nije neskromno da kažem da smo doživeli veliki uspeh. Moje lično osećanje je da smo napravili dobru predstavu. U to me uveravaju mnoge stvari. Recimo, bilo je puno pozorišnog sveta, bili su tu Dejan Mijač i Cvele (Svetozar Cvetković). Oni su, kao što je poznato, ‘Ledom’ vratili Krležu na dramski repertoar. Dakle, i oni misle da smo uradili dobar posao.'
Tumačili ste Leona. Koju ste dimenziju podvukli u tom liku?
- Baš mi je teško da pričam o tome. Da smo recimo u Japanu, radio bih ga ceo život. Toliko toga ima u njemu. Toliko se puta u komadu načine promene sa njim. On biva paranoičan, odnosno svi ga tako karakterišu. Uglavnom, taj lik se veoma kosio sa Borisom Isakovićem, odnosno onim kako ja sebe doživljavam. Zašto?
- Zato što sam ja nekako usporeniji, različitog temperamenta. U sukobu mene i Leona po prirodi stvari izrodio se ili, ako hoćete, ispao je taj lik. I, za divno čudo, mi smo zadovoljni. Jer meni je teško da radim lik a da ga ne povežem sa sobom, jer je na kraju krajeva to bez određene doze uverljivosti. To je drugi Krleža u ovoj trećoj Jugoslaviji. Kako gledate na to?
- Meni lično je to divno. Značaj ovakvih komada, pogotovu za nacionalnu kuću kao što je SNP, jeste ogroman. Nemamo mi više šta da se pitamo o ukusima publike, popularnosti. Reč je o komadima od velikog značaja i jakog umetničkog dometa.
Kad već pominjemo Srpskog narodno pozorište, vi ste na čelu Drame. Da li sada imate malo više simpatija za vlast?
- Nemam nikakvu vlast, sem što radim kao konj. Imam vlast da se bavim onim što je najteže u pozorištu, a to je biti na sceni. Nisam osetio nikakve olakšice u životu. Mesto umetničkog direktora ne daje osećanje moći, tako da i dalje ne volim vlast. Jedino što ćemo imati jedan lepo urađen posao. I valjda ćemo na taj način isprovocirati neke reakcije. Koje, kakve?
- Pa jednostavno da se ljudi odrede treba li nam to ili nam ne treba. U kom smislu?
- U smislu da li imaju para da to finansiraju. Verujem da ne mogu sva pozorišta u zemlji da budu na budžetu. I ne treba. Ali ono što jeste od nacionalnog interesa, a mislim da su to ovakvi komadi, mora interesovati Ministarstvo kulture. Uostalom, ono i postoji, između ostalog, da bi se bavilo velikim piscima i velikim temama. Međutim, ja stičem utisak da im je potpuno svejedno. Jeste li sigurni?
- Biće da je tako. Zanima me samo kako ćemo da prođemo u Hrvatskoj u aprilu. Jer, ako tamo doživimo uspeh, onda ćemo valjda i ovde pobrati lavorike. Znate kako to obično biva. Odeš napolje, postigneš nešto, vratiš se i onda si i ovde slavan. 'Gospoda Glembajevi' je komad, između ostalog, i o balkanskoj krčmi. Može li se to primeniti na odnose Novog Sada i Beograda, odnosno između Srbije i Vojvodine?
- Muka mi je više od toga. Meni je žao jedne replike koju smo izostavili iz komada, koju izgovara Leo: 'Danas sam star i bolestan i još uvek živim u krvavoj krčmi.' Kao što smo svi stari sa 35 godina. Bar ja i većina onih koje poznajem. To je istini za volju neprirodno, ali ja se osećam starim i umornim. Tako da i o pitanju Vojvodine zaista nemam više snage ni da razmišljam. Jedino kad bi moglo crvenim da se podvuče da više nemam sluha za ta prepucavanja! Ako postoji ikakva verovatnoća da će ljudi živeti bolje, to je jedino što bi moglo da motiviše bilo kakvu akciju. 'Glembajeve' ste radili i kao priču o porodičnim odnosima.
- Nemoguće je to izbeći, čak ni u varijanti balkanske krčme; centralni sukob je između sina i oca, maćehe i pastorka. Leon je čovek koji je opterećen gubitkom majke i on to nosi kao svoj pečat i kao svoju sudbinu.
Hoćete li uskoro iznenaditi nekim novim komadom, ulogom, možda na filmu?- Na filmu nema ničega, na nesreću. U pozorištu je pauza, bar što se produkcije tiče. Odaću vam tajnu da ćemo raditi 'Kazanovu', a igraće ga Sergej Trifunović. Jeste li sigurni?
- (smeh) Jesmo, jesmo, jer garantuje vojska. Sergej je tu između kasarne i pozorišta, na sigurnom je i nema vrdanja. U planu nam je i Beketov 'Kraj partije' u režiji Bore Draškovića. Veliki pisac i veliki reditelj. Od svih uloga koje ste odigrali, koje najviše liče na Borisa Isakvića kakvog samo vi znate?
- Veoma mi je teško da odgovorim na to pitanje. Isuviše sam pod utiskom ove uloge. Bio sam jako uplašen. Znate, potajno sam želeo da igram Leona, još od akademije. A kad dugo želiš nešto, onda imaš mnogo šanse da zabrljaš. Ne znam to oko lika koji je najsličniji meni, ali pouzdano znam da je ovo jedan od najznačajnijih koje sam uradio. Tatjana Nježić
