Izvor: Blic, 24.Apr.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svi skupa, nismo baš pametni
Svi skupa, nismo baš pametni
U Hrvatskoj živi četiri miliona ljudi i ja sam za njih domaći pisac. I to je u redu, ali moje knjige bez prevoda mogu čitati i oni u Bosni, i ovde u Srbiji i Crnoj Gori, a to obuhvata petnaest miliona ljudi. Hteo bih da za svih tih petnaest miliona budem domaći pisac, jer to je stvar razumevanja jezika i nema nikakve veze sa granicama i državnim identitetima, - rekao je Miljenko Jergović (1966.) objašnjavajući jedan od motiva koji su ga nagnali >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da proteklog vikenda u okviru asocijacije 'Festival A književnosti' bude gost Novog Sada i izdavačke kuće 'Prometej'. U društvu svojih desetak kolega, renomiranih književnih stvaralaca mlađe generacije u Hrvatskoj, održao je dve veoma posećene književne večeri. Shodno načinu rada ove zanimljive asocijacije, susreti pisaca i publike traju po više sati, jer svako od autora čita određeni odlomak svog dela. Iako se ulaznice naplaćuju (u Novom Sadu su bile 50 dinara) ovakve večeri su, praksa je pokazala, veoma posećene, a publika obično traži 'bis'. Dakle, ima nade za nomade.
Uz Zorana Ferića (1961.) - autora knjiga 'Mišolovka Volta Diznija' i 'Anđeo u ofsajdu' koji slovi za književnu zvezdu - i Miljenko Jergović, pripovedač, dramski pisac i esejista, dostiže zavidne tiraže. Kurioziteta radi recimo da je njegova zbirka priča 'Sarajevski marlboro' dostigla 8000 primeraka u 6 izdanja. Poređenja radi, pomenimo podatak da su uobičajeni tiraži u Hrvatskoj do 1000 primeraka.
Govoreći o svom spisateljstvu Jergović navodi da se uvek bavi urbanim temama.
Ali, u knjzi 'Sarajevski marlboro' bavite se opsadom Sarajeva, odnosno nedavnim ratom?
- Ne! Tretiram probleme života običnih malih ljudi u Sarajevu u vreme Karadžićeve opsade. Šta je to, iz vaše vizure, karakterisalo njihove živote u to vreme?
- Pre svega jedna velika patnja o kojoj prava i potpuna svest izvan Sarajeva, čini mi se, nikada nije izašla; osim toga ljudi su tamo nastojali ostati normalni. Sebe ne smatram ratnim piscem, niti je rat moja jedina tema. U onoj meri u kojoj sam ga živeo on jeste prisutan u mojoj književnosti. U kojoj meri se u vašim knjigama bavite politikom, recimo onom koja je rasturila prethodnu Jugoslaviju?
- U onoj meri u kojoj je ta politika najdirektnije odražena na život. Ne više od toga. Jer, političke proze ove ili one vrste ne volim, ali ne možemo se sad praviti blesavi pa reći da to sa životom nema nikakve veze. Vaš kolega iz FAK-a, Kruno Lokotar, je rekao da kada ste već u Novom Sadu treba pričati o o tome, istisnuti sve iz sebe... Šta vi mislite?
- Slažem se sa tim, ne toliko zbog toga da se istisne iz sebe, već pre zbog uspostavljanja čiste i iskrene komunikacije. Jednostavno, glupo je da to danas preskačemo kao temu. Jer, budemo li to danas preskočili, vratiće nam se kao tema za dvadeset godina, a to onda postaje jako neprijatno. Mislite li da je ovaj nedavni rat zapravo jedna vraćena, zaboravljena, odnosno potisnuta tema?
- Mislim da je ovaj rat bio potpuno nova stvar i da nije bio nastavak prethodnih ratova. Na kraju kad su svi računi svedu, a uglavnom su svedeni, ispada da su narodi bivše Jugoslavije pokazali u svemu ovome nedovoljnu inteligenciju. Počelo je od Miloševića i Srba, nastavilo se sa Hrvatima i Tuđmanom, pa redom, a evo završava se sa Albabncima koji su isto tako izgubili onu vrstu kredibiliteta, koji su sve vreme imali kao ultimativne žrtve. Šteta, ali izgleda da svi skupa nismo baš mnogo pametni ljudi. Kad smo već kod pameti, u Srbiji se inteligenciji, posebno piscima spočitava mnogo toga. Kako stoje stvari u Hrvatskoj?
- U tom smislu se hrvatska i srpska situacija unekolko razlikuju, jer je početak u Srbiji bio pre nego u Hrvatskoj. No, ne verujem da su pisci zakuvali celu stvar, ali su, po mom uverenju, bili žestoki saputnici svih naših balkanskih fašizama. Međutim, to je samo jedna vrsta pisaca. Meni do njih, srećom, nije stalo. Nebi mi bilo drago da su to bili neki koje smatram dobrim piscima. Zar niste i vi imali izvestan politički angažman?
- Zavisi šta podrazumevate pod političkim angažmanom. Nisam član nijedne stranke, ali mnogo toga je zapravo politički angažman. Čovek jednostavno ne može da se odbrani. Što se mene tiče uvek sam nastojao da forsiram normalnost. Čuli smo da su Svetislav Basara, Vladimir Arsenijević i Aleksandar Tišma, prisutni među hrvatskim čitaocima, i da su novi članovi FAK-a, koji će ubuduće, kada god budu mogli, nastupati sa vama. Postoji li još neko ime sa ovdašnje scene koje je poznato kod vas?
- U nekim intelektualnim krugovima to je Biljana Srbljanović, a iz moje perspektive to su i Vladimir Pištalo, Nemanja Mitrović, Laslo Blašković. Koja to tema sada zaokuplja vašu pažnju pa će biti predmet neke buduće knjige, priče ili romana?
- Trudim se da previše ne lažem i ne izmišljam u svojoj prozi. To je moje osnovno načelo od koga polazi svaka moja knjiga. Tatjana Nježić
