Izvor: Blic, 31.Maj.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svi naši rodoljubci
Svi naši rodoljubci
Objašnjavajući kako se dogodilo da na ovogodišnjem 'Sterijinom pozorju' koje je posvećeno dvestotoj godišnjici rođenja i stopedesetoj godišnjici od smrti našeg najznačajnijeg dramatičara učestvuje samo jedna predstava rađena prema njegovom delu, Ivan Medenica kaže: 'Očekivalo se da će u godini dvostrukog jubileja Jovana Sterije Popovića i na ‘Pozorju’ biti više predstava rađenih prema njegovim tekstovima. Nažalost, ta repertoarska ponuda >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nije bila, ni kvantitativno ni kvalitativno, značajnija', kaže selektor najznačajnijeg domaćeg pozorišnog festivala koji je počeo sinoć u Novom Sadu.
Objašnjavajući kako je do toga došlo on dalje kaže: 'Kada se, u savremenom pozorištu, postavljaju dela klasika, onda se, nekako logično, očekuju ambiciozniji rediteljski koncepti. U najnovijim postavkama Sterije oni su, uglavnom, izostali, a kada ih i je bilo nisu bili praćeni stabilnim zanatskim standardima. Oba kriterijuma bila su zadovoljena, kako se bar meni čini, samo u somborskoj inscenaciji ‘Laže i paralaže’. Ali, proslavu Sterijinog jubileja nismo prepustili samo repertoarskoj odluci naših pozorišta. Tako je prva koprodukcija ‘Sterijinog pozorja’ u istoriji festivala (partner nam je Srpsko narodno pozorište) upravo novi komad Milene Marković, ‘Nahod Simeon’ koji je rađen po motivima poznatog Sterijinog komada. Takođe, Sterijini ‘Rodoljupci’ su i glavna lozinka dva naša međunarodna programa: program ‘Krugovi’ ima naziv ‘Svi naši rodoljupci’, a Međunarodni simpozijum pozorišnih kritičara i teatrologa ‘Nacionalna pozorišta i nacionalističko pozorište’'. Ovogodišnja selekcija beleži manji broj predstava iz inostranstva, je li to posledica slabijeg interesovanja stranaca za našu dramu?
- Ne, naprotiv, interes za srpsku dramu raste poslednjih godina, i to prevashodno u zemljama eks YU, što je možda i zasluga izmenjenog koncepta 'Sterijinog pozorja' koji je sada postao privlačan i za autore iz celog našeg regiona. Ove godine, sticajem okolnosti, tajmig selekcije nije se poklopio sa repertoarskim planovima stranih pozorišta zainteresovanih za našu dramu. Nakon referenduma u Crnoj Gori, Njegoš bi mogao postati inostrani pisac, kako će reagovati 'Pozorje' u tom slučaju?
- 'Krugovi' su upravo to: način da se na mala vrata, koja su u međuvremenu postala velika, rekonstituiše kulturni prostor bivše zemlje, ali ne samo to. Tim programom, 'Sterijino pozorje' zalazi i u kulturne prostore kojima se u svojoj pedesetogodišnjoj istoriji nije kretalo. Tako se, na ovom 'Pozorju' otvaraju teme nacionalizma, kontroverzi nacionalnog identiteta, mučnog istorijskog nasleđa, onako kako se one tretiraju u drami i pozorištu Srednje Evrope. I taj kulturni krug (Srednja Evropa) i ta tema (nacionalizam), vezani su za figuru Jovana Sterije Popovića i, pre svega, njegovu najznačajniju dramu ' Rodoljupci'. Tako su nacionalno, regionalno i internacionalno u najširem smislu, umreženi na, nadam se, kreativan, autentičan, ubedljiv i prirodan način. U kontekstu tog umrežavanja, obnavljanja porušenih veza, uspostavljanja novih internacionalnih kontakata, mislim da bi bilo apsurdno boriti se oko Njegoša ili uopšte razmišljati o kulturnoj podeli između Crne Gore i Srbije. Politička samostalnost ima svoje autentične razloge, kulturne podele nemaju. Za mene taj problem ne postoji, reč je o istom kulturnom kontekstu (srpskocrnogorskom), a ako politička i kulturna elita Crne Gore bude mislila drugačije, onda će za autore iz te sredine uvek biti mesta u 'Krugovima' .
Šta očekujete u predstojećim festivalskim danima?
-Da se 'Pozorje' potvrdi kao značajan regionalni pozorišni centar, što je ono već postalo u poslednjih nekoliko godina. Takođe, očekujem da nagrade, kao što je i ona kojoj sam ja kumovao, 'Počasni krug' (za najbolju predstavu u programu 'Krugovi'), doprinesu stabilizovanju kriterijuma vrednovanja koji su bili ozbiljno poljuljani tokom devedesetih.
Željko Jovanović
.jpg)
