Izvor: Press, 15.Okt.2013, 09:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svi Zukorlićevi minareti
Najveće, da se vide s Meseca i da dobri i pomalo pošteni Muamer ima odakle da osmotri dokle dobacuje glupošću, a dokle molitvom.
Da se na vrhu dobri Muamer odmori od avetnog Zukorlića...
Sevap je, kažem, pomoći propovedniku iz džipa, jer nema veće muke Muameru Zukorliću nego biti Muamer Zukorlić!
Možda mu još samo Milutin Mrkonjić beži za koji kamen temeljac više, ali po učinku su egal - muftijini minareti nalik su Koridoru 10, postoje u pričama >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << za laku noć i nemirna jutra sa šejtanom...
Neće, naravno, ni ovog puta novopazarski mutivoda odmaći dalje od temeljnog kamena, kao što nije za sve ove godine, preteći minaretima i brojeći u potaji džipa svog namet od samodoprinosa sirotinje za gradnju bogomolja.
Ponovo, ko mačak u februaru, zapevava s mindera, gledajući da pred razrešenje sazda još jedan krajputaš nevere u dve vere, koje je zavadio kao niko pre njega, nadajući se da će i po njegovom odlasku važiti ona: „Što jedna budala pokvari- stotinu pametnih ne mogu da isprave“!
Lično, ne može ni minare od 300 metara da mi nadglasa zvonik od tri, niti zvonik od 300 metara treba da ućutka mujezina pod oblakom, jer snaga i suština vere nisu u cigli i malteru, već srcu verujućeg.
Nisu muftijini minareti ništa drugo do Potemkinova sela, kojima ne brani islam, niti mu je to namera, već sebi zida saraj ispred čijih kapija želi da ostavi do krvi zavađene dve vere.
Zato, visokoturažnog muftiju niko više ne sme da uzima za ozbiljno- jednak je kurjak i islamu i pravoslavlju, verujući u samo jednog proroka i mesiju: Muamera Zukorlića!
Verujući sam čovek, pa sebi dajem za pravo da poštujem džamiju jer volim crkvu, hrišćanska vera to jeste, baš kao što i Muhamedova uči svoju decu. Muhamedova, ne Muamerova!
Nadam se da poslednji put pišem o „dobrom“ i pomalo poštenom muftiji, glasovi iz Istanbula vele da će s prvim snegom ostaviti svoj trag, u odlasku, i da će se valjda naći sto i jedan pametan koji će moći da isprave šta je jedna budala krivila godinama.
Ostaće, nažalost, za muftijom onoliko krivih Drina, ali dok god je na obalama dovoljno onih, odnosno, nas koji ni u minaretu ni u raspeću ne vide topuz, već ruku pruženu davljeniku- ima nade!
I to je više od onoga što je muftija svojim temeljašima ostavio narodu u Starom Rasu, iliti, Sandžaku.
Nisu to bili temelji džamija, već kamenje spoticanja o koje je najviše saplitao one koji su mu verovali.
Na sreću, sada na tim kamenjarima stoji dobrano usamljen, gledajući zašto za kolotrazima džipa nema nikoga ko bi ih pratio.
Ponosno mnoge muslimane nazivam braćom, kao što mi i oni, znam jednako ponosno, o Božićnom i Vaskršnjem jutru nazovu zdravlje i sreću.
Ne strahuju od mojih zvonika, koliko ni ja od njihovih minareta, jer nisu ni Filaretovi ni Muamerovi, već božiji i naši.
I baš zbog toga valja pustiti muftiju da diže svoje virtuelne minarete do kojih oće visina, jer samo će odozgo jasno videti širinu svoje manitosti i tragove svojih nedela...
