Izvor: Blic, 15.Okt.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sveštenik i narkomani
Sveštenik i narkomani
Došla sam do zaključka da svako nešto drugo misli kada kaže sloboda, i smatram da je upravo to sloboda' – rekla je Vida Ognjenović, reditelj, pisac i aktelni ambasador Srbije i Crne Gore u Norveškoj koja upravo režira komad nama nepoznate, ali u svojoj zemlji popularne norveške dramske spisateljice Nine Valse 'Nezvani gost'. Naime, ovaj tekst koji će premijerno biti izveden 23. oktobra u Narodnom pozorištu na sceni 'Raša Plaović' kroz priču >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << o (ne)mogućim odnosima među junacima govori i o nepostojanju komunikacije među ljudima, na izvestan način i o slobodi i buđenju osećanja.
Razgovor je vođen u PEN Centru pred promociju antologije novije srpske pripovetke na engleskom, koju je sačinio prof. dr Mihajlo Pantić. Osvrćući se na 'aktuelni trenutak' Vida Ognjenović je rekla kako ovaj narod i ova kultura treba mnogo više sami da rade na osvajanju stranih čitalaca. 'Pa, ne možemo samo sedeti i čekati da nas neko otkrije', rekla je. Nina Valse je i sama umrla od prekomerne doze droge, no reklo bi se da ovo ipak nije komad o narkomaniji već je ona poslužila kao model kroz koji se da ispričati jedna opsežnija priča...
- Reč je o katoličkom svešteniku i časnoj sestri koji rade u maloj katoličkoj parohiji u čiju crkvu i stan provaljuju dvoje narkomana. Tu se sklapa neko čudno prijateljstvo. Kažem čudno, jer ono se uprkos svemu ipak dogodi i ta mlada narkomanka im izbliza otvara jedan svet slobode, nepoštovanja pravila i slično. Taj sveštenik je uspešan teolog i smatra da je mnoge probleme ovoga sveta rešio pomoću teloške dogme i dokaza. I odjednom shvata da je to sve jalovo. A čitava stvar, naravno, ima i drugu stranu. Došli ste u Beograd da provedete svoj godišnji odmor, a odmarate se režirajući, dakle radno.
- Ne zamišljam sebe kako ležim negde i odmaram se. Tačnije, uopšte ne zamišljam tako relaksiranje. Naprotiv, smatram da je odmor promena rutine, promena žargona ako hoćete, promena lica koja srećete, promena dnevnih navika i obaveza. Dakle, upravo to postižem na ovaj način. Vraćam se onoj vrevi, žagori, žamoru koji sam pre godinu i po dana ostavila.
Kada ste odlazili na mesto ambasadora u Norveškoj jeste li pretpostavljali da će slika ovdašnjih društvenih prilika ovakva?
-Ne, nisam verujte. Čak nisam o tome ni razmišljala. Mi smo nakon 5. oktobra bili pod utiskom svega onoga što nam se događalo tokom poslednje decenije XX veka i sve što se te prve godine događalo izgledalo nam je veoma pozitivno i veliki korak napred. Bila sam prosto poneta tom velikom energijom i entuzijazmom. No, znala sam i onda da ne idemo ni u kakvu Arkadiju, ne iskoračujemo u raj niti se to tako može jer društvena sredina je previše složena da bismo je tako lako preinačili. Međutim, smatrala sam da sve drugo što dođe, pa čak i ovo što je sada, jeste na neki način prirodno u odnosu na ono što smo imali. Jeste li bili u šetnji povodom obeležavanja trogodišnjice 5. oktobra?
- Toga dana i u to vreme sam imala probu pa sam oktobarsku godišnjicu obeležili na taj način. A kakav je vaš stav prema aktuelnom društvenom trenutku koji karakterišu svađe, vređanja, krađe?
-Ne zauzimam u svakom trenutku stav prema svemu što se svakoga dana dogodi. Nemam ni vremena, ni tu distancu. Živim ovaj sadašnji trenutak i naprosto manje ili više pratim ono što se zbiva. Smatram da je ovo vreme odgovornosti, da svako treba da odgovara za ono što je uradio, a javnost je zrela za prozivku ljudi koji su izneverili. I molim, neka svako podnese račun. Kada biste vi režirali taj sadašnji društveni trenutak, kako biste to uradili?
- Prvo bi se opredelila za žanr, a koji bi to žanr bio ovoga trenutka ne znam precizno. Svakako ne bi bila apologija. Možemo li očekivati uskoro vaš novi roman?
- Završavam roman. Istina, mislila sam da ću ga završiti do Sajma knjiga, ali ipak imam još neke stvari da doradim. Verujem da ću do Nove godine uspeti da predam rukopis izdavaču Tatjana Nježić
