Izvor: Blic, 10.Feb.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svedoci smo gubljenja duše
Svedoci smo gubljenja duše
Film 'Svjedoci' Vinka Brešana jedino je ostvarenje sa teritorije bivše Jugoslavije koje se bori za Zlatnog medveda na festivalu u Berlinu. Ova turobna priča o zločinu koji su hrvatski vojnici počinili nad jednom srpskom porodicom imala je desetominutne ovacije na projekciji u Berlinale Palastu.
Vaš film je doživeo veliki uspeh u Berlinu. Da li ste to očekivali?
- Prvo i osnovno, ja sam pravio vrlo intimistički film. Pokušao >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sam da kompletan svoj pogled na svet stavim na platno i u tom smislu ne mogu da govorim o filmu u tehničkom smislu. Ako se film nekome svideo to znači da sam se tim ljudima ja svideo kao osoba, a oni kojima se film nije svideo verovatno me ne bi želeli za prijatelja. Mozete li nam reći koliko je film koštao i koliki je bio doprinos Ministarstva kulture?
- Film je koštao milion evra. Snimali smo ga vrlo teško. U trenutku kada smo bili spremni za snimanje shvatili smo da nemamo nijedne prebijene pare. Producent Ivan Maloča je založio u hipoteku svoju kuću i sve što ima. Snimanje je završeno a da niko u ekipe nije dobio ni kune. Kasnije su u film sa novcem ušli i Ministarstvo kulture i Hrvatska televizija, te neki sponzori. To je pomoglo da se završe slika i ton bez preteranih dugova. Iz razgovora sa autorom romana Pavičicem saznao sam da je njegov prvobitni tekst prilično izmenjen i da je veliku ulogu u izradi konačne verzije scenarija imao Živko Zalar, koji se do sada isključivo bavio snimateljskim radom...
- Scenario je stvar koja se mora razvijati. Originalni roman 'Ovce od gipsa' Jurice Pavičića je klasični roman sa literarnim pripovedanjem. Radeći na scenariju i Jurica i ja smo shvatili da medij filma, ukoliko se zadrži na toj strukturi, neće dati emocije koje bi mi želeli. Zbog toga smo napravili potpuno drugačiju formu kroz tri priče i grupisali smo emocije po pričama. Taj postupak smo sami nazvali 'montaža emocija'. Živko Zalar je ušao u scenario onoga trenutka kada smo odlučili da se radnja zbog finansijskih razloga, neće odvijati u Splitu nego u Karlovcu. I on je uradio mnogo na pojačavanju emocija u scenariju
Glavni junak Kreso, na izvestan način simbolizuje pravdu, a novinarka Lidija istinu. Na žalost, i u vašem filmu i u surovoj realnosti života, ima dosta onih kojima ni jedno ni drugo nisu mnogo potrebni. Da li eventualni svedoci istine i pravde, kao i devojčica u vašem filmu, nemaju svetlu perspektivu?
- Kada smo radili ovaj film postavili smo likove da ni za jedan lik ne možete reći da je dobar čovek. Pa čak i glavni junak Krešo nosi previše mržnje u srcu, da bi ga mogli okvalifikovati dobrim. Insistirali smo na tome da i takvom čoveku damo šansu da u jednom trenutku u svom srcu doživi ono zbog čega ljudski rod zaslužuje da postoji, a to su humanost, milosrđe i ljubav. Da li smo možda svi mi nečiji svedoci?
- Apsolutno. Jer svi mi koji smo na ovaj ili onaj način doživeli rat, nebitno na koji način, smo svedoci gubljenja duše kod naših prijatelja, naših suseda, kod ljudi koji nas okružuju Pored Alme Price, glavnu žensku ulogu igra Mirjana Karanović. Otkuda to i da li je bilo reakcija u hrvatskoj javnosti?
- Kada smo radili scenario znali smo da je najdelikatnija uloga u filmu upravo uloga majke. Na tom mestu nam je trebao, nogometnim rečnikom rečeno, jedan Maradona. Mirjana Karanović je jedna od najboljih glumica na području bivše Jugoslavije, ako ne i najbolja. Takođe poseduje specifični talenat, ima visoku ekspresiju lica tako da s lakoćom pokazuje složene emocije bez ijedne reči. Reakcija je bilo u pojedinim medijima. Bilo je javnih prigovora otkuda srpska glumica u hrvatskom filmu, ali ne mislim da je to nešto o čemu bi trebalo raspravljati. Te primedbe nisam uzimao ozbiljno. Pre 30 godina je film 'Predstava Hamleta u Mrdusi Donjoj' za koji je scenario pisao vas otac bio jedan od favorita za jednuod glavnih nagrada, ali nije dobio nijednu. Da li vi očekujete neku nagradu?
- Meni je razgovor o nagradama kao razgovor o jednačini sa 23 nepoznate. Ako se dogode, nagradama se treba veseliti. Znam, da smo se odlučili da pravimo film za nagradu, sigurno bi napravili film koji je ločiji nego sad. Meni je samo iskustvo boravka u Berlinu toliko drago kao da sam dobio nagradu Srđan Knežević
