Izvor: Blic, 13.Jun.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sve ženske iluzije
Sve ženske iluzije
Muškima je prije braka najvažnije kakve žene imaju noge, a čim je utiraju u kužinu, onda im je najvažnije kakve su joj ruke. Noge više niko i ne primjećuje, napisala je Arijana Čulina u knjizi 'Šta svaka žena triba znat o onim stvarima' (izdavač u SCG 'Narodna knjiga'), koja je za samo godinu dana u susednoj Hrvatskoj doživela neverovatnih 30.000 tiraža. Protekle godine napisala je i knjigu drama 'Splitska kvatrologija', (do sada je prodato 10.000 >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << primeraka). Čulina je, inače, glumica Hrvatskog narodnog kazališta u Splitu i, kako sama kaže, sve je to pomalo čudno, a možda i apsurdno. Ovdašnja publika pamti je kao lik iz serije 'Đekna još nije umrla'.
Osvrćući se na ta svoja profesionalna opredeljenja, uz osmeh, na duhovit način, Arijana kaže kako je igrala niz lepih uloga, ali joj je sve to postalo zamorno i nedovoljno u jednom trenutku i onda se latila pera.
- Glumu san studirala i diplomirala u Beogradu, 20 godina san se vrlo ozbiljno bavila time, i iman samo jednu glumačku nagradu. I to za 'Ptičice' u režiji Paola Mađelija. A napisala san tu knjigu i postala najprodavaniji pisac od postanka Hrvatske! Ima ljudi koji se cili život bave time, a ja san upala ka s Marsa, i eto. Dobila san i nagradu 'Marin Držić' za prvu dramu koju san napisala i to između 79 pisaca. Možda san nešto krivo skontala u životu (smeh), jer uzmen nešto za zabavu malo šarat, i eto šta se desi.
Među onima kojima zahvaljujete na početku ove vrlo duhovito napisane knjige jesu i svekrve?
- One su vrlo posesivne, jer sin je sin. A kćer je neki promašaj (smeh). Kod nas se kaže rodija se sin i rodilo se dite. Odatle valjda ta posesivnost majke koja je, zaboga, rodila sina. Ja nisan, imam kćer. Inače, u ovoj knjizi san progovorila o jednom sloju žena o kojima se do sada nije baš puno pričalo.
Kakav je to sloj?
- Puno je filmova, serija, knjiga i časopisa o ženama, ali to su sve savremene žene, neudate ili razvedene, koje pripadaju savremenom miljeu. A ovo su neke žene koje pristaju na svoj život takav kakav je, i kao Čehovljevi likovi negdi bi tile otić, ali nikud ne odlaze zbog straha od promina, zbog ovoga i onoga. I ostaju u osnovi nezadovoljne. O tome govori moja drama 'Nemoj se rodit ka žensko', i to je prvi put dovelo u teatar publiku koja do tada nije išla u pozorište. Znate, 450 ljudi u sedam, 450 u devet... ka da je utakmica. Ta problematika, kao i ova knjiga, privukla je ljude koji se nisu zanimali za takve stvari. Da li je to prava umitnost ili nije meni nije bitno, ako me zovu kad hoće da se smiju, ja san svoj zadatak obavila.
Napisali ste: 'To je uvik tako još od malih nogu, ti voliš nekog, a taj voli neku drugu.' Naopako pravilo ili...
- Da nije nesritnih ljubavi, ne bi tol’ka silna literatura bila napisana. To je to: voliš nekog, neko tebe, i na kraju pristajemo na neki život u kome se gube ideali. Nema puno izbora, ili ćeš bit fanatik cili život ili ćeš pristat na kakav-takav kompromis. A fanatizam vodi u propast ili ga pak nema, ali iluzija može da ostane. I ona je potrebna, čak i kada čovik postane svistan da je rič o iluziji. Nije dobro kad je nema.
Na jednom mestu kažete da 'tilo i odjelo u današnje vrijeme čini čovjeka'?
- To je, naravno, oprečno onom kako su nas učili - da odilo ne čini čovika. Ali, sve se promenilo, danas je sve šetnja modnim pistama. Veliki broj ljudi užasno mnogo vremena provodi analizirajući odiću! Prosto je suludo da su najveće face danas oni koji se bave krpama, bilo da ih nose, prodaju ili prave. Staviš na glavu tavu ukrašenu perom i ti si genijalac!? Onaj ko smisli novi modni detalj dobija značaj ka da je otkrija struju. Uopšte se tim spoljnim manifestacijama posvjećuje ogromna pažnja.
Kuda to vodi?
- Bojim se da iz takvog miljea i okruženja neće izić dobre generacije. Ali, fala Bogu, nisu svi takvi. Izrast će poneko ko će i to prominiti.
Naslov vaše knjige aludira na seks, ali seksa ima jako malo?
- Vi ste ka moj urednik koji je tražija da mu dopišem poglavlje o seksu. Pa, seks triba više radit a manje o njemu pričat ili pisat (smeh)! Uzbudljivije je, virujte mi (smeh)! Čitava ta moja knjiga su kao neki saviti kroz životne primjere i priče u duhovitoj formi. Na kraju sam rekla: 'Sve to, drage moje, more bit, a i ne mora'. Recimo da je to u jednom nivou parodija na sve te silne priručnike kako da ovo, kako da ono. Znate, uvik ostaje ljubav. Ona je instinkt koji nam je Bog ugradija u tilo ka čip. I ona nema mnogo veze s pameću. Poznato je da su najpametnije žene radile najveće pizdarije. Tamo di se uplite racio, osićaji se povlače. Tatjana Nježić
