Izvor: Blic, 04.Jul.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sve više se suočavamo sa zlom
Sve više se suočavamo sa zlom Mlada glumica Ivana Mihić posle filmskih, televizijskih uloga, ili tačnije rečeno uporedo sa njima, bavi se i producentskim poslom. Kako sama kaže, najčešće pitanje koje joj novinari postavljaju odnosi se na uticaj njenih roditelja, poznatih umetnika, Vere Čukić i Gordana Mihića, na njenu karijeru. A u njenim odgovorima se gotovo uvek može pročitati da svaka medalja ima dve strane, odnosno da je to istovremeno i otežavajuća i olakšavajuća okolnost. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << No, za razliku od svojih slavnih roditelja, Ivana dokazuje da ima dara za producentski posao, kao i preko potrebnu preduzimljivost. Govoreći o svom drugom producentskom poduhvatu, čija se premijera očekuje, ona kaže da fim 'Mehanizam' tek treba da zakorači svojim stazama.
Film 'Mehanizam' zapravo još uvek nije započeo svoj put, odnosno publika još nije imala priliku da ga vidi. Međutim, nakon nekoliko kontrolnih projekcija ovde i u inostranstvu, glas o filmu se proneo i mi već dobijamo veoma mnogo poziva sa internacionalnih festivala. Ono što me raduje je to da svi ti ljudi van Jugoslavije, koji su pogledali film, imaju istu reakciju nakon projekcije kao i oni odavde. Kažu da u filmu mogu da pronađu svoje misli, svoja osećanja, svoja gledanja na život i događanja u ovom vremenu. Proneo se glas da će premijera filma biti ove jeseni na Festivalu u Veneciji. Da li je to tačno?
Još uvek ne mogu tačno da kažem gde i kada će 'Mehanizam' biti premijerno prikazan. Na kojoj temi ste posebno insistirali u filmu?
Film se bavi mehanizmom zla i otpora tom zlu.
Zašto baš na tome?
Zato što smatramo da je to tema koja od postojanja zaokuplja ljudske misli i sa kojom se svaki čovek suočava, nažalost sve više. To nije lak film. On je veoma dramatičan i aktuelan. Ali i film koji će vas više puta, sigurna sam, od srca nasmejati. Na koji način ta priča korespondira sa ovdašnjim zbivanjima i našom stvarnošću?
Ona korespondira u ovom trenutku zapravo sa stvarnošću celog sveta. Kako se vi snalazite u ulozi producenta na ovom prostoru i u ovom vremenu?
Film 'Mehanizam' je moj drugi producentski poduhvat, a producentsku kuću 'Horizont 2000' osnovala sam 1995. godine. Ako dan ima 24 sata, producent uporno traži i onaj nepostojeći 25 sat, ako ljudi žive u tri dimenzije, producent mora da bude u četiri... Producent na filmu, a pogotovo na ovom prostoru i u ovom vremenu mora da bude vanzemaljac!!! Producentski posao, kako rekoste, traži celog čoveka. A šta je sa glumom? Jeste li više producent ili glumica? Da li ste vi to promenili profesiju?
Naravno, ja sam pre svega glumica. To je profesija koja me ispunjava, kroz koju ostvarujem mnoge svoje snove za koje znam da se u stvarnom životu nikako ne mogu realizovati, profesija koja mi nudi mogućnost 'večnog' i mnogostrukog života. A, uostalom, za to sam se i školovala. Profesija producenta mi omogućava da se glumom bavim još potpunije i u kontinuitetu. Koliko sve zajedno utiče na vašu privatnost?
Ne utiče, možda bih pre rekla da se međusobno prepliću moj život i moje profesije, a u onoj meri u kojoj sada to meni odgovara. Stiče se utisak da krijete zbivanja u svom privatnom životu. Zašto? Jeste li svesni činjenice da to iritira javnost i ostavlja prostor nagađanjima?
Samo reč 'privatno' znači nešto lično ili intimno. Zato mi je teško da razumem vaše pitanje. Sa Ivanom Mihić se teško može razgovarati, a da se ne pokrene pitanje pozorišta. Šta se dešava na tom planu? Da li vam je filmski izraz postao bliži i draži?
Kao profesionalna glumica počela sam karijeru u pozorištu. Svoju prvu ulogu igram i dandanas, skoro deset godina. Mnogo volim pozorište, ali sam se u jednom trenutku, kad mi se za to ukazala povoljna prilika, više okrenula radu na filmu i televiziji. I sami vidite da je naša produkcija, i pozorišna i filmska, veoma mala. Shodno tome, radim tamo gde se za mene pojavi interesantniji i izazovniji posao. Slušate li i pamtite li viceve o plavušama?
Sede plavuša i japi jedno pored drugog u avionu. Japi: 'E, mnogo je dosadno, ajde da s igramo pitalica. Ja te nešto pitam, ti ne znaš odgovor i ti meni daš pet dolara. Onda ti pitaš mene, ja slučajno ne znam, i ja tebi dam 200 dolara!' samouvereno će japi. Plavuša pristane. Japi prvi pita: 'Ko je predsednik USA?' Plavuša se misli 'Mmmmm... ne znam' i da mu pet dolara. Sad plavuša pita: 'Šta je to: malo crno kad se penje uz brdo ima tri noge, kad silazi ima četiri?' Japi otvori laptop, lista enciklopedije, zove mobilnim firmu... 'Ne znam', izvadi 200 dolara i da joj. Posle sat vremena japi će: 'Uporno mislim. Reci mi. Ono malo crno... Šta je to? Plavuša otvori tašnu, izvadi pet dolara i pruži mu ih: 'Ne znam.' Šta mislite o tom svojevrsnom fenomenu? Ko je lansirao i ko lansira tu vrstu viceva?
Ne znam. Ali ne dam pet dolara. Tatjana Njezić
