Izvor: Blic, 21.Apr.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sve je svedeno na pare
Sve je svedeno na pare
Sticajem okolnosti nedavno sam igrao u požarevačkom pozorištu u u predstavi 'Detektor laži' , rađenu prema komadu mladog ruskog pisca Vlasilija Sigarova, kaže Feđa Stojanović, 'već trideset godina', glumac Ateljea 212. Pored rada na ovoj predstavi, koju je režirao Saša Latinović, sagovornik 'Blica' ističe ekipu 'izuzetnih ljudi iz Požarevca, pravih pozorišnih entuzijasta. Recimo, odmah posle prve generalne probe, sve je funkcionisalo potpuno >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << profesionalno i kako valja, što se dešavalo i u Valjevu gde sam takođe igrao u pozorištu koje je angažovalo profesionalne glumce iz drugih sredina i napravilo svoju predstavu.'
Govorite sa prilično simpatija o sredinama koje nemaju profesionalna pozorišta?
- Ova, takozvana velika pozorišta su se previše rutinizirala i nekako su se svela na novac. U malim pozorištima se radi sa mogo ljubavi ali bez profesionalnih glumaca. Mislim da bi bilo dobro iskombinovati te dve stvari, spojiti to čega više nema u beogradskim pozorištima - prave ljubavi za pozorište, sa istinskim glumačkim i rediteljskim kvalitetom kojeg nema u tim malim sredinama.
Stiče se utisak da imate prilično oštar stav prema beogradskim pozoriđtima?
- Možda se kolegama neće dopasti moje mišljenje ali priče o tome kako mi imamo mnogo dobrih glumaca i dobrih reditelja su mitovi. Uopšte nemamo mnogo dobrih glumaca i strogo uzev, u celoj zemlji postoji njih dvadesetak koji su vrhunski. Slično je i sa rediteljima. Odavno razmišljam o tome kako to da mi, uprkos mnogih lokalnih velikana pozorišta, nemamo - ne vrhunskog - već barem evropski poznatog reditelja. O čemu se tu zapravo radi, da li je reč o našoj maloj avliji ili je po sredi nešto drugo? Zato je meni sve draže da radim sa mladim rediteljima za koje verujem da će, barem neki od njih, možda postati vrhunska evropska rediteljska imena.
Vi ste profesor na BK Akademiji, postoje li neke prednosti te škole?
- Prednost BK je u profesorskom kadru, to naravno, ne kažem zbog sebe, dok su mane privatnih akademija kriterijumi.
Ocenivanja?
- Ne, prijema studenata.
Može li se na prijemnom ispita znati da je neko talentovan?
- Na prijemnom ispitu se može sa sigurnošću utvrditi ko je netalentovan, to se odmah vidi, čak ne mora ni da glumi. Međutim, greške su moguće u proceni ko je malo više, a ko malo manje talentovan. Dobro je što postoji i BK Akademija kako bi se, pored ostalog, ispravile i greške te vrste.
U poslednje vreme ste prisutniji na filmu nego u pozorištu, zašto?
- Poslednjih godina srećom, dosta sam radio na filmu i televiziji i jako mi prija ta vrsta angažmana. Za razliku od pozorišta, na filmu je i dalje prisutna velika doza entuzijazma i volje za radom, i postoji veliki broj reditelja svetskog formata. U vezi sa filmom jedini problem su pare i kada se i to sredi, ako se sredi, ovde će se desiti i veliki filmovi. Recimo na snimanju filma, svi do jednog, od kabl majstora do reditelja, svi su u stanju da snimaju po ceo dan, puni su entuzijazma i veruju u to što rade. U pozorištu na žalost ta zaljublenost više ne postoji. Drugo, ti mladi ljudi koji se bave filmom zaista mnogo znaju o tome što rade, znaju sve! U pozorištu – osim časnih izuzetaka, nije tako.
Hoćete li biti uskoro novog filma?
- Na leto počinje snimanje filma 'Čarlston za Ognjenku', u produkciji Komune. Film režira moj sin Uroš Stojanović, no bez obzira na lični odnos, zaista je reč o dobrom scenariju za koji se zainteresovalo dosta ljudi iz zemlje ali i iz inostranstva. Od tog filma se puno očekuje.
Ko je autor scenarija?
- Uroš je sam pisao scenario, a kao dokaz da je njegov tekst zaista dobar jeste to što su koscenaristi bili Srđan Dragojević i Stevan Koprivica.
Ko je još u ekipi i o čemu je reč u filmu?
- Reditelj nam je zabranio da iznosimo detalje o filmu u javnost.
Viđeni ste u ulozi voditelja muzičkog festivala, o čemu je reč?
- Reč je o velikom festivalu Beoviziji, gde sam upao sasvim slučajno, odnosno privatno. Prvi put sam radio taj posao. Ono što mi je u principu stalno smetalo kod naših TV voditelja jeste taj grč sa kojim su izlazili na scenu. Ne znam u kojoj meri sam uspeo da ne budem takav, ali ja sam taj posao shvatio kao još jednu ulogu.
