Izvor: Politika, 02.Jun.2011, 23:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sve dok nisu uspeli
Treba pomoći sport, ali ne čini li vam se da su loš spoj viteštvo i zelenašenje
Ne znam od kada datira taj spoj između političara i sporta, ali mi se nikako ne čini zdravim. Tek, u upravnim odborima sportskih klubova po pravilu sede uglavnom političari, a u novije vreme i biznismeni. Verovatno se „umovanjem” uprava sportskih klubova došlo do zaključka da poslovanja klubova nema bez dotiranja države,dakle bez političara, i bez sponzora, dakle bogataša (čitaj:tajkuna). >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Spojka je jasna – čista računica, tu nema ni „lj” od ljubavi prema sportu. Koji interes imaju ovi što dreše kesu nije teško pogoditi, reklamiraju se, smanjuju sebi porez ili peru novac, ovim drugima (političarima) takođe dobro dođe ovaj marketing, a možda nešto malo i „kapne”.
Sve sve, treba pomoći sport, ali ne čini li vam se da su loš spoj viteštvo i zelenašenje. Oni što nam trenutno ime pronose kroz svet, behu samostalni i sami (odnosno napušteni) od države godinama. Sve dok nisu uspeli. A uspeli su zahvaljujući roditeljima, upornosti i talentu. Što bi se reklo,viteški, a ne nekakvim zamajavanjima i nadgornjavanjima sa celim svetom,kao neki. E, sada kada su uspeli taman su stasali da se država njima „kiti”. I svaka bi država tako, ali ima tu i te kako preterivanja, zloupotreba... Hajd što se „kiti” država nego i pojedinci iz državnog aparata. Za svoj lični imidž. I rejting na nizbrdici.
Elem, tu skoro ugledah u Noletovoj loži poznato lice kao palo s Marsa. Pomislih, mora da je na službenom putu pa mu se pogodilo, te svratio, nije uspeo da kupi kartu... Kad, drugi put opet – Nole pobeđuje, a iz lože opet lice ko pun mesec, plus supruga. I shvatih,nisu čista posla. Istina u blizini je Rim,Vatikan i Sanda Ivić-Rašković (zaostali Koštuničin kadar iz vremena kohabitacije dveju partija) pa pomislih:dotični svratio sa suprugom na po jedan kapučino i da razmene iskustva. Sanda bi mogla da održi lekciju ministru o dugom trajanju, nezamenjivosti i sl.
Ali da se vratim na teniski teren. Nole, šta će ti država u loži? Hajd ono sa Crkvom delovalo je iskreno, bar sa tvoje strane mlade božje duše. Ali sad i ovo „paktiranje”...ma, pusti, mlad si momak bolje da si doveo Lejdi Gagu. Ne preteruj, mani ih se! Jeste, dali su ti (kao i ostalim teniserima) diplomatski pasoš. Zaslužen i te kako. Ali trapavo i netaktično, izazvali su zavist i omrazu ostalih sportista (ima ih takođe vrhunskih) – što je nesportski, ali i te kako srpski.
No, kada je to sa pasošima završeno trebalo je da kažeš: Hvala! Hvala i doviđenja. Ali ti si pristojan momak pa se ustručavaš, a ima i onih koji odlučuju umesto tebe. Pa se „igra” produžava. Familija ti se uortačila sa ministrom. Postavila ga za predsednika novoosnovane Unije teniskih profesionalaca, po istom onom principu s početka teksta.
Ministru leglo ko kec na devet. Jer ne ide mu posao, odmenjuju ga tu i tamo.
No, da nije ministar u sukobuinteresa? Il’ se predsednikovanje privatnom asocijacijom smatra hobijem?! Ali ne, ni jedno ni drugo. Ta je funkcija državni posao. Uverio nas je ministar kada je izjavio, kada se ono digla prašina da su teniseri povlašćeni, daće država ove godine da pomaže tenisere, a sledeće vaterpoliste (valjda zbog Tadića), i tako redom. Koji je to projekat?! Dok dođe recimo red na atletiku, šta da rade atletičari,da trče bosi po šumama i gorama?! Gde to ima?! Tamo gde je ministar spoljnih poslova na tuđem terenu. Za to vreme ko vodi spoljnu politiku? Ili nam se spoljna politika svela na tenis? Ipak, biće da je tenis postao zaseban sektor spoljne politike, a taj su sektor odvojili za Vuka. I tako Vuka odvojili od ostalih sektora. Zamršeno. Baš kao i naša spoljna politika.
Radmila Lazić
objavljeno: 03.06.2011.
