Izvor: Politika, 21.Jan.2015, 15:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svako zaslužuje spas
Pao je poslednji jesenji list
na rame čoveka koji je ostao sam
bez posla
bez para
bez mesta na koje može da ode
Nenad Glišić, Jesen u tranziciji
Mnogobrojne psihološke studije pokazuju da se u periodu novogodišnjih i drugih praznika mnogo upadljivije ističu ljudska usamljenost i depresija, a broj samoubistava drastično povećava. Period radosti za jedne, mnogi dočekuju sa strepnjom, bez nade i sredstava za najosnovnije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << životne potrebe.
Već duže vreme u različitim savetodavnim člancima po svetskim časopisima može se pročitati da je za korporativni profit dobro imati psihopatu na čelu upravnog odbora. Principom „bez milosti‘‘ pobeđuje se konkurencija, nalaze rupe u zakonu i zaobilaze pravila, utiče na državnu politiku, manipuliše „ciljnim grupama” i „potrošačima‘‘.
A gde smo tu mi? U potrošačkom društvu sloboda izbora i odlučivanja paralizovana je samim obiljem beznačajnih alternativa: različitim ukusima čipsa i trendseterskim nametanjem životnih stilova. Na političkim izborima glasa se za manje zlo; jer kad bi izbori stvarno mogli nešto da promene, bili bi zakonom zabranjeni. Rečima sociologa Zigmunta Baumana: „Nikada nismo bili toliko slobodni. Nikada se nismo osećali toliko bespomoćnima”.
Paul Fereg, belgijski profesor kliničke psihologije i psihoanalize, kaže da je neoliberalizam ekonomski sistem koji nagrađuje naše psihopatske tendencije, menja naš moral i ličnost i iz ljudi izvlači ono najgore. Podstiču se rizična investiranja i inicijative privrednika, jer oni svakako neće biti ti koji će snositi posledice ukoliko nešto pođe po zlu. Uspeti po svaku cenu, ne biti „luzer‘‘, maksimalno iskoristiti datu situaciju – ekonomski su imperativi koji diktiraju naše vrednosti i karakter. Finansijska kriza nam je, po Feregu, pokazala na makrodruštvenom nivou kako neoliberalizam utiče na pojedince. Društvene veze se raspadaju, solidarnost gotovo postaje luksuz.
Naš premijer je dolaskom na vlast, dobro uočio taj današnji duh vremena. Pročitao je, kaže, Vebera i shvatio suštinu. Potrebna nam je, ni manje ni više, „promena svesti”. Nedovoljno radimo, neodgovorni smo, čekamo da nam spas padne s neba umesto da pokažemo inicijativu. Ne sećam se da je ikad spomenuo političare koji daju obećanja koja ne ispune, pred medijima najave popularne mere a zatim puste da ih prekrije zaborav, niti da je naterao tajkune da plate porez koji duguju državi, pa da ne mora, kako bi popunio budžet, sirotinji da smanjuje ionako niske prihode.
Ko god se susreo sa bilo kojom oštećenom radničkom grupom mogao je videti iz prve ruke psihičke posledice društvene nepravde. Ti ljudi i dan-danas čekaju ishod bezbroj puta najavljenih preispitivanja privatizacija, ne zato što se nadaju ma kakvoj odšteti (mada bi i na nju imali prava, da živimo u društvu gde prava radnika nisu samo misaona imenica), već zato što bi im to bila konačna potvrda da nisu odgovorni za svoje siromaštvo, i za propast svojih preduzeća.
Zarobljeni u takvoj beskonačnoj petlji, gde oni koji navodno rešavaju probleme samo prave nove, još kompleksnije, pitamo se: ima li izlaza? Svoje lične, psihičke probleme nećemo rešiti dok ne promenimo sistem koji reprodukuje najnehumanije, patološke crte ličnosti i razgrađuje društvene osnove solidarnosti. Svaki čovek zaslužuje spas, kaže junak Dostojevskog koji se zatekao u bezizlaznoj situaciji: taj spas je mnogima danas potrebniji nego ikad.
Predsednik Pokreta za slobodu
Milenko Srećković
objavljeno: 21.01.2015.
