Izvor: Blic, 18.Nov.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svako vreme ima svoje đavole
Svako vreme ima svoje đavole
Nedostatak finansijskih sredstava je bio glavni razlog zbog čega predstava 'Faust' nije održana u septembru, kako je bilo najavljeno, već se očekuje tek za 2. decembar. A zašto je bilo tako, treba pitati upravu pozorišta, kaže poznata jugoslovenska rediteljka Mira Erceg, koja upravo privodi kraju pripreme za predstojeću premijeru Geteovog 'Fausta' u Narodnom pozorištu u Beogradu. 'Tako je', kaže dalje, 'prošlo leto i tako je propala moja >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << prvobitna i osnovna ideja s kojom sam i počela rad na predstavi ‘Faust dva’.'
Šta je to što više nije moglo da se vrati?
- Predstava je trebalo da bude igrana u NATO ruševinama Generalštaba. Pošto novac nije stizao, i s obzirom na to da je prošla jesen, bila sam primorana da prekomponujem osnovnu ideju. Ja radim oba dela 'Fausta'. Kao što se zna, prvi deo 'Fausta' je mladalački rad inspirisan i samom Faustovom biografijom, i u kome je sadržana ta, po mom mišljenju, mala ljubavna priča koja je u ono vreme delovala kao romantična tragedija. Drugi deo ovog velikog dela je pesnički i filozofski. S obzirom na to da je mene zanimao ceo Faustov put, od početka do pakla, ja sam celu svoju ideju zasnovala na 'Faustu dva', koju sam nažalost, morala da prilagodim novim okolnostima.
Zašto ste radnju smestili u zgradu Generalštaba?
- Zato što je faustovski čovek koji mene zanima delatan i kreativan, što je reč o evropskom a ne našem balkanskom duhu. To je čovek koji stremi ka najvišem i koji se ne libi da u tom svom razvoju uzme na sebe i ulogu boga u kreiranju sveta. I tu, na tom mestu, preuzimanjem uloge boga, on postaje strašno problematičan. Njegovo htenje i njegov ego libido su, naime, mnogo razvijeniji od njegovih mogućnosti. Reč je o neskromnosti zapadnog čoveka koji sebe ne oseća delom prirode.
Koliko je to, pored toga što je zapadni, istovremeno i nemački čovek?
- Faust nikako ne može biti samo nemački čovek. Po legendi, Faust se rodio u Nemačkoj, ali je on kombinacija čudotvoraca, alhemičara, prevaranta, nastao, da tako kažem, mešanjem raznoraznih ljudi koji su se krajem srednjeg veka muvali u tadašnjoj filozofiji i prirodnim naukama.
Ipak, zar nije taj i takav zapadni čovek o kome govorite i kome odričete atribut nemački, ne mali broj puta bio cilj isključivo nemačkih mislilaca, jednom je on apsolutni duh, drugi put neko treć ali uvek najveći, vrhovni... nemački?
- Potpuno ste u prvu što se tiče te interpretacije, ali Gete kritički posmatra tog izmanipulisanog manipulatora. On u 'Faustu' broj dva, uz pomoć Mefista, dakle đavola, koji je samo pomoćno lice i samo izvršilac Faustovih ideja, pokazuje i na neki način odslikava Faustove projekte, bilo da je reč o političkim, društvenim ili umetničkim sferama. Svaki od tih projekata se završava apsolutnom katastrofom i Gete je, pišući drugi deo, zapravo bio profeta naglog razvoja industrijskog kapitalizma devetnaestog veka koji se završio 1914. godine. Gete je uz pomoć svoje genijalne pesničke intuicije uspeo ne samo da bude 'prorok' tog doba već da bude i najaktuelniji upravo danas. Naime, period od osamdeset devete pa do danas može u tehničkom smislu da se uporedi s periodom od pronalaska lokomotive pa do Prvog svetskog rata. Reč je o maksimalnom ubrzanju, digitalnom vremenu, neoliberalnom osvajanju planete, ekološkom uništavanju planete. Upravo zbog toga je Gete profeta ne samo onog već i ovog doba koje je na pragu posrnuća.
Da se vratimo ovdašnjoj uobičajenoj interpretaciji Getea kao prvenstveno nemačkog pisca?
- Moja recepcija Fausta proističe iz vezivanja za savremene francuske i nemačke filozofe i mislioce koji Getea vide kao zloduha civilizacije. Moj pristup Faustu je dakle vrlo kritičan, ali u svakom slučaju vrlo daleko od onog načina na koji ga je zloupotrebljavalo nemačko nacionalno društvo devetnaestog veka. Tu interpretaciju Gete je potom jako surovo preuzeo kao hitlerizam, dok je nasuprot njemu stajala komunistička varijanta Fausta gde je on bio oličenje dijalektike čoveka u razvoju. Šta hoću da kažem, svaki tradicionalista ima problem s novatorom bez skrupula, kakav je Faust. Taj problem je imao i sam Gete koji je takođe konzervativan, samo što je njegova konzervativnost danas progresivna. Njegovo prosvetiteljstvo naime traži meru u svemu i u sazvučju je s prirodom. On je danas čak neka vrsta ekologa.
Kako glasi osnovna poruka 'Fausta' nama danas?
- Ona je dvojaka. 'Faust' može da se čita kao divna poezija i to isključivo u originalu, s obzirom na to da je njegov poetski jezik, slično Njegoševom, neprevodiv. On, dakle, ostavlja prostor za čisto uživanje u poeziji. Na drugoj strani, pak, postoji taj didaktički pristup gde Gete, bez obzira na mnoge leševe koje je Faust ostavio za sobom, veruje da čovečanstvo ili čovek u svojoj najvećoj dubini može da se menja. Utoliko on i Faustu, koji je na kraju naravno, završio u ruševinama, daje nadu jer je nada mogućnost, potencija duha da se kroz čudesne metamorfoze postaje svestan svoje malenkosti u kosmosu i svoje veličine u davanju.
Šta je to što je faustovsko u današnjem vremenu?
- Svako vreme ima svoje đavole i oni su uvek privlačni masama. Nije naravno reč o đavolu sa roščićima, već o đavoljim osobinama kao što je recimo brzina. Za Getea brzina je đavolja osobina. Naše digitalno vreme očigledno nije samo ubrzano, već ono juriša i u njemu svi jurišamo, prodajemo dušu nekim modernim đavolima. Možemo samo da mislimo šta bi Gete, koji upozorava od naglog razvoja industrijskog kapitalizma devetnaestog veka, rekao danas i u kakvom bi se čudu našao.
Imate lošu projekciju budućnosti?
- Mi jesmo željni da uđemo u Evropu i postanemo deo savremenih tokova, želimo da nas svet prihvati. Pokušavamo da nadoknadimo Miloševićeve sramne godine, ali to ne znači da neoliberalizam ne uništava demokratiju. I to danas misli svaki ozbiljan čovek u Evropi koja upravo pokušava da nađe način kako da sačuva demokratiju. Nemci ne žele da idu na Irak, ali će zbog ekonomskih razloga ipak morati. Međutim, postoje gradovi u Nemačkoj iz kojih je iseljen 'Mekdonalds' jer niko nije ulazi u te radnje i gradovi gde su ljudi masovno prešli sa 'marlboroa' na 'goloaz'. To je takođe Evropa i zato sam ja veliki pobornik našeg ulaska u Evropu i priklanjanju modernim civilizacijskim tokovima, koji, nažalost, imaju svoju cenu.
