Izvor: Politika, 12.Okt.2011, 23:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svaki peti ugovor bez izveštaja
U Srbiji je sistem javnih nabavki veoma decentralizovan, sa oko 12.000 naručilaca i 80.000 ponuđača
Za unapređenje sistema javnih nabavki veoma je važno uspostavljanje različitih oblika saradnje i razmena iskustava budžetske inspekcije, uprave za javne nabavke, sudova, tužilaštava, ali i međunarodna saradnja i primena dobrih tuđih saznanja.
Prema podacima Uprave za javne nabavke u Srbiji je sistem javnih nabavki veoma decentralizovan, sa oko 12.000 naručilaca >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i 80.000 ponuđača, koji realizuju oko 150.000 ugovora godišnje, gde je tek svaki peti naručilac izvršio zakonsku obavezu i dostavio izveštaj upravi. To znači da su broj i vrednost stvarno zaključenih ugovora znatno veći od prijavljenih.
Imajući u vidu da je vrednost javnih nabavki u Srbiji u 2010. godini iznosila 273 milijarde dinara, ili skoro 10 odsto BDP-a, i da u poslednjih pet godina ta vrednost ubrzano raste, može se zaključiti da javne nabavke imaju veliki značaj za privredu Srbije i rast životnog standarda stanovništva.
U cilju unapređenja celokupnog sistema javnih nabavki vlada je na predlog Ministarstva finansija donela Strategiju razvoja javnih nabavki, gde je u petom poglavlju –Suzbijanje neregularnosti u sistemu javnih nabavki – u tački 5.3.2. posvetila posebnu pažnju unapređenju eksterne kontrole i kontrolne funkcije budžetske inspekcije koja zavisi pre svega od broja inspektora i njihove profesionalne osposobljenosti za rad u ovoj specifičnoj oblasti. Strategijom razvoja javnih nabavki, koju je izradilo Ministarstvo finansija, uspostavljen je institucionalni okvir ovog sistema u kome su, pored Ministarstva finansija kao glavne institucije, i: Uprava za javne nabavke, Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki i Državna revizorska institucija. Značajnu ulogu u ovoj oblasti imaju i Agencija za borbu protiv korupcije, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, interne revizije korisnika budžetskih sredstava i ostalih naručilaca, Komisija za zaštitu konkurencije, privredni sudovi, prekršajni sudovi, javna tužilaštva i pravobranilaštva. Da bi se sprovela uspešna reforma sistema javnih nabavki, strategijom je definisano da je od ključnog značaja da se pored izmene postojećeg zakona o javnim nabavkama, kao i zakona iz delokruga drugih institucija, uspostavi koordinacija u radu institucija.
Budžetska inspekcija je i do sada sarađivala sa drugim institucijama u zavisnosti od toga koliko su joj dozvoljavali njeni kapaciteti. Saradnja se odvijala uglavnom putem razmene podataka sa Ministarstvom unutrašnjih poslova, tužilaštvima i sudovima.
Donošenjem Strategije razvoja javnih nabavki i Akcionog plana u kome su sadržane mere i aktivnosti sa rokovima, zadacima i organima i organizacijama nadležnim za sprovođenje strategije, uspostavljene su realne osnove da budžetska inspekcija uspostavi mnogo bolju saradnju sa drugim institucijama, a sve u cilju efikasnijeg suzbijanja neregularnosti u sistemu javnih nabavki.
*
Pomoćnik ministra finansija
Žarko Savić
objavljeno: 13.10.2011.
