Izvor: Politika, 01.Nov.2012, 13:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Suša protiv hidrocentrala
Pošto se predviđa spuštanje nivoa reka, neizvesno je koliko će se na duže staze isplatiti podizanje novih hidroelektrana i dograđivanje kapaciteta postojećih pogona
Zahvaljujući tome što su na svega 60 minuta u javnim ustanovama i domovima ekološki osvešćenih građana pogašene sve sijalice čija svetlost u tom periodu nije bila neophodna, Čikago je tokom ovogodišnjeg „Sata za planetu Zemlju” u martu, kada se takva akcija sprovodi u gradovima širom planete, uštedeo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << čak 12 odsto energije. U Srbiji se isključivanje izlišnih sijalica smatra nečim na čemu insistira samo supružnik-cepidlaka ili dosadni roditelj, ali ako se klimatske promene budu odvijale prema scenarijima koje su naučnici projektovali na osnovu dosadašnjih trendova, svetla će se sama od sebe gasiti. Jer, zbog sve češćih suša i sve manje padavina u regionu, energije će nam nedostajati, rečeno je na konferenciji Foruma jugoistočne Evrope, o adaptaciji na klimatske promene, održanoj prošle nedelje u Zagrebu.
– Zbog velikog opadanja nivoa vode u rekama te sezone i pražnjenja akumulacija, „Hrvatska elektroprivreda” je već 2003. godine izgubila 100 miliona evra. Proizvodnjom u termoelektranama taj se nedostatak nije mogao nadomestiti – rekao je Damir Čemerin, iz Uprave za zaštitu i spasavanje Republike Hrvatske.
Bezmalo čitava trećina električne energije se u Srbiji dobija u hidropogonima, a predviđa se da će se do polovine veka protok u rekama i jezerima regiona srozati za gotovo identičan procenat – 25 odsto. Ironično je da će istovremeno poplave, kao i izlivi „besa prirode”, poput jakih oluja, biti sve češće i da se već kalkuliše sa procenom da će u trećoj deceniji veka, kako je naveo Martin Kenig, iz austrijske Agencije za zaštitu životne sredine, šteta samo od plavljenja u Evropi iznositi 20 milijardi evra godišnje. Ali, to neće popraviti ukupni prosek nivoa reka u jugoistočnoj Evropi, koji će opadati, zajedno sa količinom padavina, naročito tokom leta, kada se očekuju i dugotrajne suše.
Mada se nedostatak električne energije najviše oseća zimi, kada gotovo hronično prete restrikcije struje, jer su njene raspoložive količine male, a još i stubovi loše održavane mreže padaju preopterećeni smetovima, u budućnosti će, veruju naučnici, sijalice u Evropi gasiti Sunce. Svi se pribojavaju kako ćemo, ako se ponove prošlogodišnje hladnoće, pregurati naredne zime, ali one će usled skoka prosečne temperature možda i za čitavih pet stepeni do kraja veka postepeno postati blaže. Međutim, ono što se uštedi na zagrevanju izgubiće se na hlađenju.
– Pre deset godina, najviše električne energije se trošilo u februaru. U poslednje vreme, vrhunac potrošnje je u avgustu, jer sada su maltene svi instalirali klima-uređaje i drže ih uključene kako bi odagnali nepodnošljivu vrućinu – kazao je Čemerin.
Pošto se predviđa spuštanje nivoa reka, neizvesno je koliko će se na duže staze isplatiti podizanje novih hidroelektrana i dograđivanje kapaciteta postojećih pogona na vodu, koji Hrvatskoj daje i više od polovine njenog energetskog paketa. Termoelektrane su mnogo prljavija tehnologija koja više zagađuje sredinu i time ubrzava klimatske promene, čime bi se upalo u začaran krug umesto da se situacija popravi. Upotreba vetrogeneratora na Balkanu je još u povoju. Isto važi i za pretvaranje biomase u energent, što je u svakom slučaju kontroverzno i sa ekološkog i sa socijalnog stanovišta, jer ostavlja stanovništvo u ionako siromašnom regionu bez dela useva neophodnih za prehranu. A možda za tu svrhu neće ni biti dovoljno roda, jer se zbog češćih suša i mrazeva očekuje i pad poljoprivredne proizvodnje.
Uvoz energije, od čega ceo region umnogome zavisi – Srbija tako dobija 35 odsto potrebnih količina, prilično je skup, a pokazalo se da ume i da bude blokiran političkim razmiricama između zemalja na liniji transporta. Trošenje sopstvenih rezervi će nas, kad uđemo u Evropsku uniju, koštati dodatno, jer ćemo tada morati da plaćamo i dozvole za ispuštanje ugljen-dioksida. Prema internim računicama „Elektroprivrede Srbije” (EPS), koje se citiraju u jednom od zvaničnih izveštaja zagrebačke konferencije, naša zemlja će morati da plaća oko 700 miliona evra godišnje za emisije tog zagađujućeg gasa.
Kako god da se okrene, ulaganja u energetiku su nužna i izbiće nam mnogo novca iz džepa. Prema proceni Energetske zajednice jugoistočne Evrope, već do kraja decenije bi njene članice morale uložiti čitavih 45 milijardi evra u izgradnju postrojenja, produžavanje radnog veka postojećim pogonima i diversifikaciju izvora energije. Bez te ogromne investicije, do 2020. godine regionu će nedostajati 15,1 teravat-časova, što bi zahtevalo smanjenje potrošnje ili dodatni uvoz – u oba slučaja, dodatne troškove. A EPS već odavno insistira na tome da ni sadašnje kapacitete, koliko god da su skromni, ne možemo da održavamo ako se računi za građane drastično ne uvećaju.
Vladimir Vukasović
objavljeno: 01.11.2012.
.jpg)
