Izvor: Blic, 21.Feb.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Surovom društvu pozorište mora surovo odgovoriti
Surovom društvu pozorište mora surovo odgovoriti
Dramski pisac, profesor dramaturgije na FDU, direktor Bitef festivala i upravnk Bitef teatra, Nenad Prokić, upravo je, u 'svom' pozorištu režirao još jednu predstavu. Reč je o praizvedbi komada 'Porazgovarajmo o životu i smrti' savremenog poljskog pisca Kšištofa Bizje, pripadnika grupe savremenih evropskih pisaca 'na istočni način', kako ga Prokić,opisuje.
Na koju istočnoevropsku specifičnost mislite? >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
- Aktuelna evropske 'in your face' dramaturgija, pokazuje na koji način se surovom društvu daje surov odgovor. Činilo mi se logičnim da se taj pandan pojavi na Istoku, naročito nakon svih onih modernih izglobljenosti koje se danas pojavljuju u svetu, poput raznih etičkih, moralnih, seksualnih i ostalih iskakanja koje su zajednička svima. Istovremeno, na Istoku je na delu amalgam komunističke prošlosti i tranzicionih kretanja koji umetnosti tih prostora daje posebnu vrstu autentičnosti. Reč je o velikoj nelagodi i neprestanom minusu u realizaciji, velikoj gladi i velikoj žeđi koja je karakterisala bivši Istok. I onda je taj prostor odjedanput uskočio u kapitalizam, još suroviji od Zapadnog, u globalizaciju, novobogataški stil, u tu surovu prvobitnu akumulaciju, vrtešku multinacionalnih kompanija i jednu veliku otimačinu. To je otprilike milje u kome se pojavila ova drama. U kojoj je reč o jednoj porodici i njenom raspadu...
- Reč je o jednoj porodici, otac majka i sin, koja se veoma dobro snašla u toj tranzicionoj muvani. Pisac komada, arhitekta iz Šćećina, imao je tu nesereću da živi u pozorištu, i onda je iznerviran repertoarom rekao sebi, napisaću dramu za koju mislim da će biti gledana. U kojoj meri naslov komada 'Porazgovarajmo o životu i smrti' odraz njegovog sadržaja?
- To je težak naslov koji ima jednu olakašavajuću reč - porazgovarajamo. Ona ukazuje na potrebu preispitivanja svih naših života, kakvi god da su i u kakvim god okolnostima da se odigravaju. Tekst je pozorišno i scenski veoma zahvalan i visoko je vredan. Probleme koji smo imali sa njim odnosili su se samo na prevod. U Poljskoj se naime ne psuje, pogotovo ne psuju žene tako da naši prevodioci nisu znali kako da prevedu psovke nove generacije o kojoj piše Kšištof Bizja. Problem smo rešili tako što su naše saradnice Jelena i Milena Bogavac izvršile getoizaciju prevoda, prebacile su jezik komada u takozvani NBA, novobeogradski dijalekat i i onda je drama profunkcionisala onako kako bi trebalo.
Koje su osnove karakteristike tog NBA dijalekta ili pak te generacije?
- Svetla tačka u našoj stvarnosti koja nije naročito lagana, jeste da taj naš dijalekt koji stvara ta mlada genercija, nije provincijalan kao što ni oni sami nisu provincijalni. To je kao da nas je bog pogledao. Ti mladi ljudi su odrasli u sankcijama, bez pasoša, nigde nisu putovali, bili su ograničeni sa svih strana, ali su izrasli u ljude koji uopšte nisu ograničeni nikavim lokalitetima i po mom mišljenju oni su naša zaloga za budućnost. Poljak Kšištof Bizja je reagovao u slučaju reperotara svog pozorišta; da li je ovaj repertoraski potez neka vrsta vaše reakcije i reakcije vašeg teatra na pretežnu produkciju u gradu?
- Što se samog Bitef teatra tiče, mi smo napokon počeli da ubiramo plodove našeg dugogodišnjeg i iscrpljujućeg protivljenja potpunoj komercijalizaciji pozorišta u našoj zemlji, i ovaj tekst se uklapa u tu vrstu politike. Ovaj projekt je takođe deo protivljenja preovlađujućoj kulturnoj politici u našoj zemlji i preovalađujućeg kulturnog modela, na čemu mi istrajavamo. I već smo u prilici da kažemo kako se neke naše predstave uklapaju u evropske standarde, bilo da je reč o predstavama savremenog plesa, bilo da je reč o komadima nove surovosti koje mi negujemo. Kada je reč o ukupnom odnosu pozorišta prema sadašnjem trenutku, moje je mišljenje da bi ona morala da imaju ozbiljniji pristup prema stvarnosti i da kažu svoje mišljenje o njoj, a ne samo da se blesavo cerekaju kao što je to sada slučaj. Pripreme za Bitef su uveliko u toku; hoće li on i dalje biti bogat kao proteklih par godina?
- Već je napravljen jedan širi krug u koji je uvršteno i nekoliko velikih predstava, a velike predstve su naravno, mnogo skupe i nama predstoji velika bitka za novac. U ovom trenutku intenzivno razgovaramo sa Skupštinom grada i za sada imamo dobre vesti. Očekujete li i u kojo meri, da se aktuelne političke turbulencije odraze na kulturu? Na pripremu Bitefa, recimo.
- Mi smo dosta iskusna ekipa, navikli smo na razne promene i iznenađenja kao što je bilo ono kada Miloševićeva nomenklatura jedne godine uopšte nije dala novac za festival, pa smo i tada preživeli. Sada su okolnosti mnogo bolje ali su zato veći apetiti. Nastojimo da očuvamo činjenicu da je Bitef jedan od temelja savremene evropske kulture, nailazimo upravo na takav odnos prema Bitefu u svetu, i o tome se mora voditi računa. To što naša država nije bogata, to je stvar sa kojom se mora živeti. Moramo se truditi da zaboravimo gde živimo ali i da ne zaboravimo da smo prosto obavezni da pravimo što bolji festival, bez obzira na klackalice.
Željko Jovanović
