Izvor: Blic, 10.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Supermenovi ljubavni jadi
Supermenovi ljubavni jadi
Prvi veliki korak ka uspešnoj rediteljskoj karijeri Brajan Singer (39) načinio je 1995. sa 'Dežurnim krivcima' (Usual Suspects). To je akcioni film noar, sa intrigantnim zapletima i besprekornim izborom glumaca. Uz pomoć scenarija Singerovog školskog druga Kristofera Mekverija, 'Dežurni krivci' doživeli su ogroman uspeh i kod kritike i kod publike, a i Mekveri i Kevin Spejsi nagrađeni su 'Oskarom'.
Iako je, prema sopstvenim rečima, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << samouk, Singer je već nakon svog debitantskog filma 'Public Access' (1993), prikazanog na Sandensu, privukao pažnju holivudske elite. Sedam godina kasnije ponovo se udružio sa Mekverijem i doživeo novi kreativni i komercijalni uspeh sa 'X-Men', nakon čega je režirao i nastavak. Taman kada su počele da kruže priče o trećem delu filma, Singer je neočekivano odlučio da se okrene drugom stripovskom heroju i da režira 'Povratak Supermena'.
Reditelj je želeo da napravi direktnu vezu sa prva dva filma o 'čoveku od čelika' sa Kristoferom Rivom, izabravši za glavnog glumca relativno nepoznatog Brendona Rauta (kao što je i Riv svojevremeno bio), koga je okružio poznatijim imenima poput Kevina Spejsija (Leks Lutor) i Kejt Bosvort (Lois Lejn). Mnogi su primetili veliku sličnost između Brendona Rauta i Kristofera Riva. Da li je to namerno?
- Sličnost je neverovatna, zar ne? Ali nije me to motivisalo da ga angažujem. Lik Supermena je veći od bilo kog glumca i svako veće glumačko ime bi sve to narušilo. Oduvek sam znao da će glavni glumac biti neko nepoznat, kao da je iskoračio iz naše kolektivne svesti i sećanja na Supermena.
Svakako da je fizički izgled bio veoma važan, ali i glumčeva ličnost, vaspitanje, pogled na život, ponašanje... odakle sam mogao da crpim materijal u stvaranju Supermena i Kenta Klarka. To su potpuno različite stvari u jednoj osobi, ali znao sam da ih imam odmah nakon dvočasovnog razgovora sa Brendanom. Šta Kevina Spejsija čini dobrim negativcem Luterom?
- On balansira između komedije i sadizma bolje od svakog drugog glumca. Imao sam ga u glavi dok smo dorađivali scenario i molio sam se Bogu da me ne odbije. Imao sam slobodu da Luteru dam određenu dozu ćaknutosti i zlobe, jer sam znao da će Spejsi to odigrati maestralno. Možete li nam reći nešto o balansu između emotivnih aspekata filma i akcionih scena?
- Sve te akcije i avanture imaju smisla samo ako vam je zaista stalo do likova kojima se to dešava. Sjajna stvar kod naučne fantastike jeste ta što možete da ispričate ljudske priče iz sasvim jedinstvene perspektive. Hteo sam da napravim ljubavnu priču i da je začinim pravom dozom fantastike i fantazije, takvu da se dopadne i mom ocu i mojoj majci. Od poslednjeg filma o Supermenu prošlo je 26 godina. Da li vam je bio izazov da film približite današnjoj mlađoj publici?
- Najveći kreativni izazov bio je da napravim dobar film. Nije mi baš bilo stalo do veze sa sadašnjošću, jer ono što smatrate današnjicom već sutra će biti nešto drugo. Želeo sam samo da ispoštujem Supermenov univerzum. Ono što film čini savremenim jeste činjenica da je reč o tome šta se desi kada vam se stara ljubav vrati kući. Svet nije stao te 1986. već je nastavio da živi od vremena kada je Supermen bio mladić pun ideala. Da li imalo saosećate s njim? I sami ste usvojeni jedinac?
- Kod njega mi se dopada to što on svoju sudbinu imigranta - imigranta iz drugog sveta, sa posebnim nasleđem - nosi s ponosom. Uz to, Supermen je krajnje pravedan i idealističan i predstavlja jedan deo Amerike sa svim zamkama koje taj idealizam nosi. Volim da mislim da ljudi poput Supermena negde zaista postoje. Ovaj film je priča o Supermenu koji pronalazi svoje mesto u svetu, svetu koji se veoma izmenio za ove dve i po decenije.
Prevela i priredila: Miona Kovačević
