Izvor: Politika, 26.Sep.2015, 22:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sumnjam u teoriju svega
Nije nemoguće formulisati univerzalnu hipotezu na osnovu celokupnog znanja koje smo do sada skupili, ali otkud znamo da je sve što znamo ujedno i sve što bi trebalo da znamo
Profesor dr Rolf-Diter Hojer u Beogradu nije prvi put već četvrti, ali je ovoga puta prilika zbog koje je došao posebna – u Rektoratu Univerziteta u Beogradu pre dva dana dodeljen mu je počasni doktorat, kojih do sada već ima oko dvadesetak, a čime su mu priznanje odali najprestižniji svetski univerziteti. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Ovom izuzetnom naučniku, fizičaru čestica, generalnom direktoru Evropske organizacije za nuklearna istraživanja (CERN), koji se ceo život bavi esencijalnim pitanjima o kosmosu, svetu i čoveku, naš Univerzitet doktorat je uručio „za izuzetne zasluge i uspešno sedmogodišnje vođenje najveće i najznačajnije naučne institucije u svetu, što je dovelo do Nobelove nagrade za fiziku 2012. godine, za dugogodišnju podršku i pomoć srpskim naučnicima u CERN-u, za donacije vredne opreme, kao i za veliku pomoć i podršku Srbiji na putu ka njenom članstvu u CERN-u”.
Koliko je prema nama blagonaklon dovoljno govori podatak da je pre njega samo jedan direktor CERN-a u šest decenija dugoj istoriji ove evropske organizacije posetio Beograd i to davne 1989. U svojoj bogatoj karijeri Hojer je autor preko 540 publikacija, član je velikog broja međunarodnih naučnih komisija i savetodavnih tela – Nemačke akademije nauka, dopisni član Akademije nauka u Hajdelbergu, počasni član Poljske akademije nauka i umetnosti u Krakovu, član Evropske akademije u Londonu. Dobitnik je mnogih priznanja među kojima se ističu nagrada „Edison Volta” i medalja „Nils Bor”.
U njegovoj nadležnosti su istraživanja koja se obavljaju uz pomoć najveće mašine koju je čovek ikada stvorio – Velikog sudarača hadrona, prvi put puštenog u rad 2008, čiji je prečnik nezamislivih 27 kilometara i koji se prostire na impozantnoj dubini od 100 metara, ispod granice Švajcarske i Francuske. Njegovo pokretanje dovelo je 2012. do otkrića Higsovog bozona – jednog od gradivnih činilaca univerzuma.
Milica Dimitrijević
OPŠIRNIJE ČITAJTE U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANJU
