Izvor: Politika, 26.Jul.2011, 00:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sukob interesa
Kada su sa jedne strane partije i funkcije, a sa druge principi i institucije strada ovo drugo
Pre tačno godinu dana Skupština Srbije je usvojila amandman na Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije kojim je posle dužeg otezanja i zatezanja kupljeno vreme i omogućeno poslanicima koji su istovremeno i gradonačelnici da zadrže obe funkcije.
Nakon godinu dana Ustavni sud je odlučio da je to neustavno. Kada su jednog SPS-ovog funkcionera koji je imao više funkcija >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << počeli da smenjuju, najpre su ga smenili sa mesta predsednika beogradskih socijalista i to su nazvali „deakumulacija” funkcija. Ovde se, ipak, radi o ustavnoj kategoriji – sukobu interesa. Prema članu 102. treći stav, Ustava Srbije, narodni poslanik ne može biti „funkcioner u organima izvršne vlasti i pravosuđa, niti može obavljati druge funkcije, poslove i dužnosti za koje je zakonom utvrđeno da predstavljaju sukob interesa”.
Od prvog januara 2010. ulogu Republičkog odbora za rešavanje o sukobu interesa preuzela je Agencija za borbu protiv korupcije. Zakon o agenciji je bio jasan i dao je rok od tri meseca funkcionerima da se izjasne i opredele na kojoj funkciji ostaju, a koje se odriču. Oni na koje se to odnosilo su se oglušili o Ustav, zakon i apel agencije.
Radi se o poslanicima čije su partije članice vladajuće koalicije i koji grade krhku većinu. Najjača stranka je podlegla ucenama da će pasti vlada ako dvojica poslanika-gradonačelnika ostanu bez jedne od ove dve funkcije. Od aprila do jula je trajalo zaluđivanje javnosti ko je u pravu i da li mogu ili ne mogu obavljati obe funkcije. Gradonačelnička pozicija pruža vlast i moć, a poslanička imunitet i šansu da uslovljavaju vladu. Stvar se komplikovala i komplikuje i činjenicom da se radi i o jednom broju poslanika u Skupštini Vojvodine koji su izabrani po većinskom sistemu, što bi značilo i nove izbore za njihova mesta.
Potvrđeno je ono što je ovde ukorenjeno kao konvencija. Kada su sa jedne strane partije i funkcije, a sa druge principi i institucije strada ovo drugo. Predstavnici agencije su osim negodovanja uradili jedino što su mogli i obratili se Ustavnom sudu. Njemu je trebalo godinu dana da kaže da su „dva i dva četiri”, kako jasno piše u Ustavu.
Narodni poslanici ne mogu da obavljaju dve ili više funkcija, čak i ako su na jednoj od njih izabrani od građana. Ali to nije sve. Može se čekati još tri-četiri meseca da se odluka objavi u ,,Službenom glasniku”, jer do tada poslanici-gradonačelnici „nisu obavešteni”. Kada se odluka objavi i kada oni budu zvanično upoznati sa ustavnom odredbom i sa odlukom Ustavnog suda, to više neće biti toliko važno jer se ulazi u izbornu kampanju za nove izbore.
Upravo je u tome i najveći problem ove zavrzlame. Sa čime ćete pred birače? Korupcijom, kršenjem i izvrdavanjem zakona, urušavanjem institucija, ucenjivanjem koalicionih partnera i partokratijom koja dominira nad javnim dobrom i nad javnim ustanovama.Šta je sve žrtvovano? Poslanici nisu poštovali zakon za koji su glasali.
Agencija kao jedno od najvažnijih nezavisnih tela čiji je odbor izabrala Skupština Srbije dobila je šamar na samom početku svog rada, nakon prva tri meseca. Kunemo se u borbu protiv korupcije evropskim evaluatorima i izvestiocima, a nećemo sa ovakvom borbom tamo i da stignemo. Ustavni sud umesto da gradi kredibilitet najsnažnije institucije, sudi sporo, po principu, „pravda je spora, ali je dostižna”. Kao da se odluke donose za istoriju i da su izvanvremenske. Vladajuća koalicija ostavlja utisak da uslovljavanja, a možda i ucene funkcionišu.
Pre može da padne i vlada nego da se poslanici-gradonačelnici odreknu jedne od svojih funkcija. Glavni akteri ove priče se nisu ogrešili samo o jedan, ovde pomenuti, princip „sukob interesa”, već i o drugi – nepotizam. „Insajder” nas je obavestio o firmama jednog od njih u Kolubari, ali smo čitali i o postavljenju sestrića, ovog drugog na mesto direktora „Šumadija sajma”.
Našim političarima, za koje su paradigmatični poslanici-gradonačelnici, cilj je samo da se ostvari mandat do kraja na svim svojim funkcijama. Taj cilj će po svoj prilici i biti postignut, manje ili više, na ovaj ili onaj način.
Ostaje problem što je vizura okrenuta samo ka prethodnom mandatu. Na kraju, ostaje otvoreno pitanje kada će političari početi da razmišljaju ne samo kako da izguraju mandat, već i kako da ga obnove, odnosno kako da građani ponovo glasaju za njih?
Slaviša Orlović
objavljeno: 26.07.2011
