Izvor: Politika, 04.Maj.2012, 01:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sufinansirajući, korekcija nepravednih razlika
Svuda u svetu naglo raste obuhvat generacija visokim obrazovanjem i državni budžeti takvu ekspanziju neće moći da prate
Strategija se bavi celokupnim obrazovanjem, od predškolskog do doktorskih studija, ali ovde ćemo se sasvim ukratko osvrnuti samo na neke aspekte finansiranja visokog obrazovanja.
U odnosu na dosadašnji model finansiranja, koji nije obezbeđivao ravnopravnost u dostupnosti visokog obrazovanja ni efikasnost studiranja, niti je sadržavao mehanizme >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << podsticaja za studiranje u oblastima koje su posebno značajne za privredni i društveni razvoj Srbije, strategijom su predviđena rešenja koja obezbeđuju viši stepen ravnopravnosti u dostupnosti visokog obrazovanja. Naime, postojeći model finansiranja visokog obrazovanja prepoznaje samo dve kategorije studenata: budžetske studente, koji studiraju na državnim visokoškolskim ustanovama i kojima država u potpunosti pokriva troškove studiranja, i samofinansirajuće studente, koji studiraju na državnim i nedržavnim visokoškolskim ustanovama i koji sami plaćaju školarinu u punom iznosu.
Novi model finansiranja visokog obrazovanja uvodi novu kategoriju – sufinansirajuće studente koji studiraju na državnim i neprofitnim privatnim visokoškolskim ustanovama kojima deo troškova studiranja pokriva država, a drugi deo punog iznosa školarine plaćaju sami studenti uz pomoć ličnog subvencionisanog kredita.
Strategijom je predviđeno da visina participacije studenata u iznosu školarine zavisi od pozicije studenta na jedinstvenoj rang-listi koju utvrđuje konkretna visokoškolska ustanova, korigovana koeficijentima čija vrednost zavisi od naučne oblasti kojoj visokoškolska ustanova pripada i – prilikom upisa na prvu godinu studija – materijalnim statusom studenta.
Uvođenje kategorije sufinansirajućih studenata ima sledeće pozitivne efekte:
Prvo, između ekstremnih tačaka potpunog neplaćanja školarine (budžetskog studenta) i plaćanja školarine u punom iznosu (samofinansirajućeg studenta), na skali (ne)plaćanja studenata javlja se čitav niz tačaka koje označavaju različite udele (sufinansirajućih) studenata u plaćanju školarine i plaćanja u celini. Smanjuje se nepravedna razlika između budžetskih studenata, kojima država u potpunosti pokriva troškove studiranja, i samofinansirajućih studenata koji sami plaćaju školarinu u punom iznosu.
Drugo, uvođenjem kategorije sufinansirajućih studenata smanjuje se nepravedna razlika između studenata koji studiraju na državnim visokoškolskim ustanovama i studenata koji studiraju na nedržavnim visokoškolskim ustanovama i time se smanjuju nepravedno velike razlike u razvojnim šansama državnih i nedržavnih visokoškolskih ustanova na tržištu obrazovnih usluga.
Treće, uvođenje koncepta participacije studenata u pokrivanju troškova studiranja u zavisnosti od ostvarenog uspeha, socijalnog stanja studenta i izbora studijskog programa sa stanovišta pripadnosti naučnoj oblasti pravično je rešenje koje uvažava prioritet u pogledu potreba i značaja pojedinih naučnih oblasti za privredni i društveni razvoj Srbije. U kombinaciji sa mogućnostima dobijanja subvencionisanih kredita za pokrivanje (dela) školarine i drugih stavki troškova života omogućava se većem broju srednjoškolaca da nastave studije i, na taj način, ostvare projektovano (veće) učešće visokoobrazovanih u ukupnom stanovništvu Srbije.
Četvrto, novi model finansiranja visokog obrazovanja uvažava činjenicu da su efekti ulaganja u akademsko obrazovanje visoki i da pripadaju pojedincu koji ga je stekao, ali i društvu u celini. Istovremeno je poznata činjenica da svuda u svetu naglo raste obuhvat generacija visokim obrazovanjem i da državni budžeti takvu ekspanziju neće moći da prate, bez obzira na ekonomsku snagu pojedinih zemalja.
Beogradska bankarska akademija – Fakultet za bankarstvo, osiguranje i finansije, Beograd
Hasan Hanić
objavljeno: 04.05.2012.
.jpg)
