Izvor: Politika, 10.Dec.2012, 13:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Studenti i dalje uče kampanjski
Uprkos izmenama koje je donela Bolonja, skoro polovina studenata priznaje da su „kampanjci” i da se nekoliko nedelja ili dana pred ispit povlače u „ilegalu” i intenzivno uče
Tipičan student u Srbiji najviše voli da uči iz kreveta, fotelje ili sa poda, udžbenik otvara obično nekoliko nedelja ili dana pred ispit i tada se povlači u „ilegalu” do izlaska na ispit. Za stipendiju još nije konkurisao, ali planira, kao što planira i da pronađe honorarni posao tokom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << studija. Na ispite najradije izlazi u junskom roku, a najviše bi voleo da živi u u „Studenjaku”.
Ovo su neki od najnovijih podataka sa akademskog sajta „Infostud”, u čijim anketama redovno učestvuje nekoliko hiljada studenata sa državnih i privatnih fakulteta u Srbiji.
Tatjana Vidaković kaže da uprkos izmenama koje je donela Bolonja, gotovo polovina ispitanika za sebe kaže da su „kampanjci”, odnosno da se nekoliko nedelja ili dana pred ispit povlače u „ilegalu” i intenzivno uče. Ipak, više od trećine studenata navodi da redovno uči tokom cele godine, dok 20 odsto učesnika ankete nikada ne stigne da nauči sve i često igra na kartu sreće prilikom izlaska na ispit.
– Ako me pitate kako bi bilo najbolje organizovati nastavu da studenti ne bi učili kampanjski – ne znam, najviše bih volela da imam čarobni štapić za idealno rešenje. Onog momenta kada se zakaže kolokvijum, student je već u stresnoj situaciji i posvećuje se tome, a zanemaruje predavanja i vežbe – objašnjava dr Neda Bokan, profesorka Matematičkog fakulteta.
Ona se kao prorektorka Univerziteta u Beogradu tokom šest godina bavila efikasnošću studiranja i kaže da je suština reforme student koji po dobijanju diplome i posla, neguje koncept celoživotnog učenja i usavršavanja, što je u današnjoj situaciji teško izvodljivo.
A na pitanje gde obično učite, većina studenata je odgovorila – u krevetu, fotelji ili na podu. Sedeći za radnim stolom, ispite sprema oko 40 odsto ispitanika, dok se za učenje sa kolegama i odlazak u čitaonicu odlučuje tek svaki deseti učesnik ankete.
Više od dve petine ispitanika kaže da je za njih najuspešniji junski ispitni rok, a dobri rezultati se ostvaruju i u januaru. Svega pet odsto ispitanika navodi da šansu da zablista koristi u aprilskom ispitnom roku.
– Prvo što im kažem na početku semestra i kao prodekan za nastavu i kao profesor jeste „knjigu u šake od prvog dana”, iako sada već govorim „kompjuter u šake”. Takođe imam običaj da im kažem i – redovne vežbe, redovna predavanja jednako položen ispit – kaže dr Dragana Glušac sa Tehničkog fakulteta „Mihajlo Pupin” u Zrenjaninu.
Po njenim rečima, u svakoj generaciji postoje tri vrste studenata: oni ambiciozni, lideri, koji redovno rade i kojima nije potrebna Bolonja za postizanje dobrih rezultata, potom oni koji uvek čekaju poslednji momenat, a najveća je grupa prosečnih kojima je potreban ovakav sistem da ih malo „pogura”.
Na naše pitanje koliko se slaže s tvrdnjom da mnogi profesori, naročito stariji, predaju po ustaljenom modelu i da studenti ne žele da pohađaju predavanja koja su im dosadna, jer nastavnik samo prepriča ono što je već napisao u knjizi, ona odgovara da ne priznaje generacijske podele.
– Kod nas su upravo profesori blizu penzije omiljeni i njihova predavanja su masovna. Suština i jeste u nastavniku, od njega zavisi i uspeh studenata i njegov stav prema učenju – kaže dr Glušac.
Istraživače je interesovalo i koji je najčešći stil učenja studenata, odnosno da li su oni aktivisti, mislioci, teoretičari ili pragmatičari. Većina, 32 odsto, je rekla da uče sagledavanjem celine i da sistematski razlažu sadržaj (teoretičari), a 23 odsto je kazalo da naučeno mora da bude primenjivo. Putem novih iskustava i eksperimenata uči 19 odsto akademaca, a 16 odsto su mislioci koji uče posmatranjem i iz iskustva drugih.
Sandra Gucijan
objavljeno: 08.12.2012.
