Izvor: Blic, 13.Jun.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Strip traži totalnu disciplinu
Strip traži totalnu disciplinu
Aleksa Gajić, mlada zvezda savremenog stripa u Srbiji, izložbom u Muzeju primenjene umetnosti 'Virtuelna realnost - realna virtuelnost' predstavlja publici svoj dosadašnji obiman rad na polju ilustracija, stripa i video-radova. Kao kuriozitetna izložba ove vrste u Beogradu, postavka njegovih radova je i mogući vesnik nove strip scene u domaćoj sredini.
Gajić se afirmiše nakon završene Akademije, sa svojim stripom - diplomskim >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << radom 'Tehnotajz' (klasa prof. Rastka Ćirića). Angažmanom kod francuskog izdavača 'Solej', Gajić doživljava svoj veliki uspeh sa futurističkim stripom 'Bič Božji', koji je dostigao tiraž od 200.000 primeraka. Umetnik se opredeljuje za najsvežije strip - trendove u svetu, kombinaciju žanrova, kao što je alternacija istorijskog spektakla i naučne fantastike. Podjednako uspešno autor se bavi i video-spotovima, ilustracijom, animacijom i grafičkim dizajnom. Uskoro će, u spontanom druženju, demonstrirati svoje umeće publici festivala 'Exit', čiji će gost biti i italijanski autor Alesandro Barbuči.
U saradnji sa izdavačkom kućom 'Solej' iz Tulona, Gajić će uskoro početi da radi autorski serijal 'Tehnotajz'. U to da li će biti uspešno, ne treba sumnjati jer ovaj mladi čovek zna da je uspešan strip - komunikativan strip. Tako, čak i kada Napoleonu u ruke stavi oružje koje se koristilo petsto godina pre njega, to prođe.
- Što se tiče saradnje sa francuskim izdavačem, osim mene u izdavačkoj kući postoji sigurno stotinak crtača, tako da sam ja samo jedan točkić u mašini koji je obavezan da svakog oktobra preda novi album na štampu.
Koliko se kod nas konzumira strip?
- U pitanju je broj od oko 500 primeraka. Pojedini uspešniji stripovi dožive i hiljadu primeraka, a što se tiče stripova koji se prodaju na kioscima, oni postignu tiraž od dve do tri hiljade. Primera radi, jedan srednjeuspešan album se, u Francuskoj, proda u 30.000 do 40.000 primeraka. A, što se tiče starih strip izdanja, koliko su ona danas u opticaju?
- Strip je zgodna stvar za kolekcionare. Što se tiče starih izdanja, ona su još uvek najunosnija za štampu. Valjda su ljudi navikli na neke stare junake, pa se tome najčešće i okreću. Najprodavaniji su - Blek, Kapetan Miki, Dilan Dog... i sve ono što je izlazilo pre tih kobnih 90-ih godina Koliko je važna škola za strip crtača?
- U Beogradu nema prave, državne škole stripa, najsrodnija je Akademija primenjenih umetnosti koju sam i ja pohađao, međutim tu je strip zastupljen bukvalno u jednom jedinom radu tokom pet godina studiranja. Kada već pričamo o edukaciji, spomenuo bih školu stripa Vlade Vesovića, koji je tu najdalje otišao, ali, u svakom slučaju, mislim da su za napredak najvažnije samodisciplina, iskrenost prema samom sebi i želja da se bude bolji nego što si juče bio, a što se tiče udžbenika, svi stripovi su udžbenici... U strip autoru treba da se steknu i dobar režiser, i dobar scenarista, i kostimograf i arhitekta. Težim tome da budem kompletan autor svojih stripova. Tada imate najviše slobode, iako je sloboda istovremeno, i veliko ropstvo. Koja bi uloga bila stripa u ovom trenutku?
- Kritika društva kao takva mislim da je prilično beskorisna u bilo kojem vidu kulture... Rat između medija i kulture dobijen je u korist prvih. Moj utisak je da će se umetnost sve više okretati estetskim vrednostima i pričati neke univerzalne priče. Mislim da su i po finansijskim merilima, a trenutno je u kulturi to najvažnija stvar, isplativiji neki estetski projekti nego angažovani. Šta bi društvo moglo da učini na revitalizaciji stripa?
- Zašto da ne - jedna ozbiljna škola, zašto ne - jedan pravi, ozbiljan magazin? Ima nekih pomeranja, ali koliko para toliko muzike važi i u ovom primeru. Stoga, kada bi se sa nekim većim sredstvima ušlo u projekat oživljavanja stripa, više bi se i vratilo. E, sad, ko će prvi da povuče, da li država usamljene primere, ili obrnuto, videćemo. Ljubica Jelisavac
