Izvor: Blic, 04.Okt.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Strepim od još strašnije priče o vlasti
Strepim od još strašnije priče o vlasti
Moji prijatelji koji su prvi, svojevremeno, čitali dramu 'Knez Mihailo' smatrali su da sam se, iako francuski đak, kad sam pisala dramu više ugledala na nemačke dramatičare nego na francuske, jer je 'Knez Mihailo' ispao prava drama za čitanje - rekla je Svetlana Velmar-Janković povodom knjige svojih drama koja je tek objavljena u 'Stubovima kulture'.
Govoreći dalje o tome da je ovo inovirana verzija u odnosu na onu koja >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je pre nekoliko godina igrana u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, Svetlana kaže da su joj ukazali na to da nikako ne bi smela da izostane scena, kao ključna, ubistva kneza u Košutnjaku.
- Ona omogućava katarzu. Tokom pisanja, od te sam scene, koja mi se nametala, bežala kao od iskušenja, kao od spisateljskog megdana sa patetikom istorije. Zato tu scenu i nisam uradila u prvoj verziji drame. Kad su Jovan Ćirilov i Miodrag-Mića Jovanović, kao i sjajni glumački ansambl Jugoslovenskog dramskog pozorišta, prihvatili da igraju dramu, i Ćirilov i Jovanović su savetovali da bi trebalo da dopišem tu scenu u Košutnjaku, kao završnu. Uključila sam tu scenu u skraćenu verziju drame, pristajući u sebi da na taj način, oblikovanjem jednog čina preuzetog iz stvarnosti istorije u čin stvarnosti dramskog raspleta, zaključim svoju dramsku neistorijsku priču.
Napisali ste i dramu o Stefanu Dečanskom. To je vladar koji je ratovao i protiv oca i protiv sina. Nije li cena vlasti (na ovim prostorima) preskupa?
- Od rane mladosti me je privlačilo da naslućujem borbu što se morala voditi u vladaru Stefanu Urošu III, poznatijem kao Stefan Dečanski. Dobro je poznato da je njegov otac kralj Milutin naredio da on bude oslepljen kao što se sa izvesnom sigurnošću pretpostavlja da je njegov sin kralj Dušan, budući car, naredio da bude ubijen. Kakvo li je to crno zračenje morao u sebi nositi taj nesrećni kralj, koji je u narodnom predanju ostao kao najplemenitiji srpski vladar i koga je crkva proglasila za svetitelja? Mi ga danas pamtimo i po tome što je sazidao svoju veličanstvenu zadužbinu, Visoke Dečane na Kosovu. Moj tekst predstavlja pokušaj jednog od mogućih viđenja psihološkog loma i sloma u kralju koji je bio vrlo uspešan vladar tokom svoje kratke vladavine. Puna vlast mu je pripadala samo devet godina. Kad je reč o ceni vlasti, ona je uvek bila previsoka, ne samo na ovim prostorima. O čemu nam kazuju povesti nekadašnjih moćnih imperija? Persijska, grčka, rimska povest iz davnih vremena? Ili, u novije doba, španska ili engleska? Od pamtiveka vladari se bore za vlast i oko vlasti. Pogledajte samo na šta, u ovom času, liči svet u kojem moramo da živimo? Na košmar u kojem odsustvu razuma podstiče sulude bitke, da ne kažem nadmetanja, oko prevlasti nad velikim delom sveta. Strepim da ćemo prisustvovati novom, još nezamislivom, ratnom sukobu između Istoka i Zapada - a i to je strašna priča o vlasti. Kako danas procenjujete 'igre koje se igraju' u ovdašnjem političkom vrhu?
- Pošto ne umem da politički razmišljam, ne umem ni da procenjujem ono što se zbiva u našem političkom životu. Priznajem da mi se nimalo ne sviđaju te igre, ako su to igre a ne ozbiljnija sukobljavanja. Među ljudima sa kojima se srećem i sa kojima se družim izazivaju razočaranja, sumnju i ogorčenje. Sigurno da je teško nositi pobedu - mnogo teže nego je postići. Još je teže osetiti moć vlasti, a ne postati uveren da je zauvek osvojena, prosto predata, kao zasluženi dar. Prošle godine sam žudela za vremenom u kojem će biti skinut režim koji je vladao nad nama i nama više od jedne decenije, više od nekoliko decenija. Sada žudim za vremenom u kojem ćemo, najzad, posle tolikog čekanja, moći da spokojno i pristojno odživimo sopstvene živote. Spokojno ovde znači predani svojim dužnostima, obavezama i zadovoljstvima, a pristojno - oslobođeni poniženja u koje nas dovodi naša beda. Danas ni profesori Univerziteta ne mogu da kupe novu knjigu. Imate li ideju kuda to vodi? I, dokle će ovde te priče o vlasti zadirati u samu egzistenciju, odnosno gotovo doticati pitanje života i smrti?
- Nemam. Pre deset godina bila sam uvređena i ljuta zbog ocene koju je o Srbima dao pronicljivi psihijatar dr Jovan Rašković u razgovoru sa Franjom Tuđmanom: 'Srbi su lud narod.' Danas uviđam da je bio u pravu i žalim što više nije u životu da mu se izvinim. Ako razum ne nadvlada nerazum - ovo se pre svega odnosi na one koji su sada na vlasti - šta dobro možemo da očekujemo?
Nedavno vam je objavljen roman 'Nigdina' na francuskom, u zemlji u kojoj je vaš roman 'Lagum' bio bestseler (upravo je štampano treće izdanje). Razumeju li Francuzi Srbe u ovom trenutku?
- Mislim da ipak ne bismo mogli da kažemo da je na francuskom jeziku, a u izdanju izdavačke kuće 'Phebus', moj roman 'Lagum', objavljen pod naslovom 'Dans le noir', bio stvarni bestseler. Veliki bestseleri postaju romani koji se, obično pošto dobiju ugledne francuske nagrade, prodaju u visokim tiražima od nekoliko desetina ili, čak, nekoliko stotina hiljada primeraka. 'Lagum' je imao, u toku 1997. i 1998. godine, dva izdanja u skromnom tiražu od svega nekoliko hiljada primeraka, ali ga je kritika zapazila i, uglavnom, vrlo pohvalno ocenila. Ponosna sam što se našao na 10. mestu u izboru redakcije prestižnog književnog časopisa 'Lire', ušavši među 20 najboljih francuskih i stranih romana u 1997. godini. Pre petnaestak dana 'Phebus' je objavio još jedno, treće izdanje 'Laguma', koje oni zovu semi-poche, poludžepno, i to u tiražu od 4.500 primeraka. Namera im je, kako kažu, da ovo novo izdanje 'Laguma', prati u prodaji roman 'Nigdinu' (na francuskom 'Le pays de Nulle part') koji se početkom septembra pojavio u pariskim knjižarama. Francuze zanimaju, kao i uvek, pre svega Francuzi, pa tek onda drugi narodi.
Ipak, imam utisak da se rđavo mišljenje o nama, stvoreno tokom poslednjih deset godina, polako menja. Sadašnja francuska vlada mnogo je doprinela i doprinosi da političke promene u našoj zemlji postanu svima očigledne. Vi ste od onih koji uvek i rado pišu o Beogradu. Kako ga vidite danas u odnosu na neke ranije Beograde o kojima ste pisali?
- Beograd je, u svojoj istoriji, sticao mnoga lica. Napadan je, razaran i osvajan više nego ijedan od glavnih gradova današnjih balkanskih ili susednih nebalkanskih država. Zamislite kako bi sada izgledali Budimpešta, Beč ili Ljubljana da se tim gradovima događalo sve ono što se događalo Beogradu samo u ratovima XX veka? Danas je Beograd prestonica osiromašene i unazađene zemlje u kojoj desetine hiljada ljudi tavore u bedi. Među njima ima mnogo izgnanika. U ovom trenutku Beograd ne može biti, i nije, grad spokojstva i napretka. Ali, uprkos svemu, nad Kalemegdanom, nad Ušćem, nad Vračarom, nad Dunavom još traju svetlosti kakvih nigde nema. Plodonosne svetlosti.
Tanja Nježić
