Izvor: Blic, 15.Apr.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Strast vodi i u propast
Strast vodi i u propast
Emocije su predmet mog istraživanja već četvrt veka. Rezultat je originalna teorija kružne emocionalne reakcije koja je u celini izložena u knjizi 'Emocije'. Inače, ova knjiga je postala obavezna literatura na univerzitetima u Beogradu, Novom Sadu i Ljubljani, i u celini sam veoma zadovoljan kako je ova teorija prihvaćena u domaćoj stručnoj javnosti i na prostorima bivših republika. Kuriozitet je da se po svom obimu ova teorija ubraja u tzv. grand >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << teorije emocija i to je šesta takva teorija u svetu - rekao je na početku razgovora za 'Blic' dr Zoran Milojević, čija je knjiga 'Emocije - psihoterapija i razumevanje emocija' ('Prometej') u kratkom roku doživela čak pet izdanja. Kod istog izdavača, sem ovog, kako stručna javnost ocenjuje kapitalnog dela srpske psihologije i psihoterapije, Milivojević je objavio 'Formule ljubavi' koja je takođe doživela veliki uspeh.
Šta su zapravo emocije?
- Svaki put kada ocenimo da se dešava nešto važno mi reagujemo emocijom. U tom smislu su emocije rezultat aktivacije naših vrednosti. Kada ocenimo da je neki životni događaj ugrozio neku našu vrednost, tada osećamo neprijatno osećanje. Neprijatna osećanja su evolutivna prednost jer nas ona pokreću na adaptaciju i u kranjoj liniji povezana su sa preživljavanjem. S druge strane kada ocenimo da je neka naša vrednost potvrđena, mi se osećamo prijatno. Interesantno je da su neprijatna osećanja socijalno opažena kao važnija. Dok u našem jeziku postoji oko sedamdeset reči za neprijatna osećanja, za prijatna postoji jedva deset.
A kakav je odnos savremenog čoveka prema emocijama?
- Možemo reći da taj odnos zavisi od predstave koju čovek ima o svojim emocionalnim reakcijama. Do pre 20 godina emocije su upravljale ljudima, a danas je već moguće da čovek koji razume svoje emocije može upravljati svojim emocionalnim životom. Naravno ne na način kako to rade narkomani. Reč je o prirodnom načinu. Ne utiče se direktno na osećanje već na one mentalne procese koji mu prethode i koji ga stvaraju. Upravo u ovim procesima mogu postojati greške što i dovodi do neadekvatnih ili iracionalnih emocija. Zbog toga je danas izuzetno važno da ljudi postanu emocionalno pismeni. Čak je razumevanje svojih i tuđih osećanja označeno kao emocionalna inteligencija.
Koliko smo mi kao narod emocionalno intiligentni?
- Naš mentalitet je južnjački i ubrajamo se u narode koji snažno i strasno osećaju. Razlike su očigledne kada razgovarate s pripadnikom nekog severnog naroda. Prilikom takvih susreta svako gleda drugoga kroz vrednosti svoje kulture. Mi ćemo njih doživeti kao usamljene, hladne, distancirane, otuđene pojedince, a oni nas kao infantilne, primitivne i necivilizovane. Međutim, u ovim stvarima ne postoji jedan 'civilizovan' ili ispravan obrazac. Svaki obrazac ima svoje prednosti i nedostatke. Zbog toga je važno na našem putu u evropske integracije da osvestimo svoj obrazac, da shvatimo šta je dobro u našem mentalitetu, da menjamo kod sebe ono loše zbog nas samih, a ne da bismo postali isti kao oni.
Može li 'naš mentalitet' da podnese tu promenu?
- Postoje utom smislu dva problema: naša preterana osećajnost, impulsivnost i primitivno izražavanje emocija. Prvo dovodi do strasnog odnosa prema svetu, čak i onda kada to vodi u propast. Strasno se voli, strasno se navija, strasno se mrzi. U poslednjoj deceniji je to posebno izraženo u politici, kako od strane naroda, tako i od strane političara koji povlače te poluge. Samo da podsetim da je reč strast izvedena iz glagola stradanje. Drugo je očigledno na primeru izražavanja ljutnje. Kod nas su retki ljudi koji izražavaju ljutnju bez psovki i ponižavanja druge osobe. Upravo to treba da naučimo: da se ljutimo uvažavajući drugog, da na drugoga kulturno vičemo.
Kakva je psiholođka dijagnoza nacije u ovom trenutku?
- Naš osnovni društveni problem je u tome što ne postoji društvena vertikala kao psihološka kategorija. To znači da smo mi društvo bez pravih autoriteta, bez poštovanja boljih od nas. Ako pogledate našu stariju i noviju istoriju naći ćete čitav niz primera koji opravdavaju taj stav. U psihološkom smislu mi smo 'spljošteno' društvo, društvo braće i sestara između kojih postoje zavist i ljubomora. Ovakav kulturni obrazac proizvodi veoma sposobne i telentovane pojedince koji zbog izvesne doze razmaženosti ne ostvare sve svoje kapacitete, i koji, zbog toga što ih sredina ne uvažava postaju pomalo bahati. S druge strane ovaj obrazac čini da pet veoma pametnih ljudi čini veoma glupu grupu koja ne može ni oko čega da se dogovori. Upravo zbog toga su mi sve priče o srpskom nacionalizmu neuverljive. Srbovanje nije nacionalizam već bahatost iz inferiornosti. Za razliku od Hrvata Srbi ne vole jedni druge. To je uzrok naše nesloge i večitih deoba i seoba. Psihoterapija kao teorija i praksa polazi od toga da čovek koji ima problem pođe od sebe i preispita se. To je nešto što mi kao nacija treba da učinimo. Da osvestimo one naše mehanizme zbog kojih smo kroz istoriju hronični gubitnici, žrtve, ali s grandioznom i ponosnom slikom o sebi.
