Izvor: Blic, 24.Mar.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Strašna cena naših zabluda
Strašna cena naših zabluda
Moj privatni podnaslov za rad na ovom komadu je ‘Bratstvo licemera’ – rekao je reditelj Kokan Mladenović nakon premijere predstave 'Majstor i Margarita' Mihajla Bulgakova u Narodnom pozorištu Sombor. U ovoj predstavi Mladenović uz režiju potpisuje dramatizaciju, scenografiju i scenski pokret.
Mladenović navodi da je 'Bratstvo licemerja' zapravo naslov jednog Bulgakovljevog komada koji se tiče Molijerovog života.
'Te >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << reči predstavljaju njegov odnos prema savremenicima koji su ga okruživali, koji su mu naneli puno zla što svojim nečinjenjem što nerazumevanjem. Ova predstava govori o paradoksalnoj situaciji da je sve u društvu postalo devijantno, licemerno i zlo. Zato je nužno da se pojavi Đavo i da nešto svojih igrača pokloni drugoj strani i prebaci u dobro, ne bi li se ta velika utakmica između dobra i zla nastavila. Naš Đavo ovde kaže:’ Koga kvariti ako je svet već kompletno pokvaren?’ Tada igra postaje dosadna. U tom paradoksu da Đavo hoteći da čini zlo ustvari čini dobro odvija se čitava predstava.'
Reklo bi se da je opredeljenje za Somborski ansambl, u ovom slučaju, bio veoma dobar izbor?
- Nosim ja već dugo u glavi 'Majstora i Margaritu' ali se do sada nisam osmelio da ga radim. Teško je naći ansambl poput somborskog koji je spreman da maksimalno žrtvuje sebe. Jer, sve smo više, u našem pozorišnom životu, važni mi a ne pozorište. Sombor je jedno od retkih mesta gde je važnije pozorište od nas samih. Prečesto se, pogotovo u nekim beogradskim pozorištima, glumački udeo svodi na udeo njih samih u pozorištu. Sve češće izostaje kreativna sumnja u sebe samog.
Niste li, ipak, posebno apostrofirali Bulgakovljevu tezu da svaka vlast vrši nasilje?
- Pazio sam da ne bude ispolitizovana priča o zlom dobu komunizma. Roman, istina, na sjajan način razobličava apsolutistički sistem, cinkarenje, potkazivanje, nestajanje ljudi i druge monstruozne stvari. No, ne mislim da je komunizam najveće zlo koje se dogodilo. Postoje režimi kojima se osnovna devijacija ljudskog roda pokazuje mnogo bolje. Jer, mi smo takvi kakvi jesmo. Suštinsko zlo je negde u ljudima, a komunizam je samo plodno tle za njegovo ispoljavanje. I kod nas su se osnovne mentalne devijacije malo ili nimalo promenile uprkos burnoj istoriji kakvu smo, na primer, imali zadnjih stotinak godina.
Te devijacije rezultiraju uvek istim posledicama?
- Posledica su životi koje živimo, a oni se iz generacije u generaciju vrlo malo pomeraju na bolje. Recimo, nije problem vanredno stanje, koje je sada naša akutna tema, problem je što smo mi vrlo nespremni da raščistimo sa nekim svojim istorijskim zabludama. Narodi koji žive svoje zablude teško mogu živeti svoje lepe živote. Nama se tek sada dogodio 6. oktobar 2000. godine. Iskreno se nadam da je ovo prilika da se raščisti sa svim onim sa čime je trebalo raščistiti onog 6. oktobra. Otišle su nam još dodatne dve godine života na onih deset koje je pojeo mrak. Da li su morale da budu pridodate još i te dve godine? Nisam siguran. Ali, ‘ajde nek se jednom sve završi!
Citiram junaka iz predstave: 'A dalje?'
- Iskreno smatram da je nama tog 5. oktobra, kad smo već u političkim vodama, moralo da se desi nešto mnogo strašnije. Jer, revolucija mora imati cenu. Da smo je platili onda ne bismo je ovako strašno plaćali - natanane, sa kamatom i sa svim ovim užasnim događajima - u proteklih petnaestak dana. Mislim da je činjenje zla ponekad neophodno da bi se dugoročno činilo dobro i da postoje cene koje narodi moraju da plate. Nisam siguran da je pametno da pametniji uvek popuštaju; postoje vremena kada je nužno reći - dosta! Ukratko, ne budemo li ovoga puta platili tu cenu, kakva god i kolika god ona bila, budućnost ovog naroda je na užasno klimavim nogama.
Da li je vaša sledeća režija Tolkinov 'Hobit'?
- Dužan sam detetu u sebi i svom rođenom detetu da napravim tako nešto. 'Hobit' je, za mene, priča ne samo o avanturi i putovanju već o čoveku, malograđaninu u suštini, koji ne oseća nikakvu potrebu da se njegov mir naruši učešćem u nekoj opštoj dobrobiti. Ove generacije naše dece koje su se obrele u društvu bez ikakve ideologije, treba da shvate da je nužno podariti deo sebe nekoj opštoj i velikoj priči. Život uistinu ne postoji van domena opšte korisnosti i opšteg dobra. Uplašio sam se da dolaze vremena u kojima će ljudi biti upućeni isključivo na sebe i razmišljati samo o sebi. Moj 'Hobit' u Buhi će biti pokušaj da se deci pojasni da nema opšteg dobra bez doprinosa svakog od nas, ma koliko time narušavali svoj privatan komotitet.
