Izvor: Politika, 11.Jun.2014, 16:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Štednja na najlošijem zdravstvu
Prosečna izdvajanja za zdravstvo po stanovniku u EU 2011. godine su bila 1.900 evra, dok su izdvajanja našeg fonda lane iznosila 272 evra
Niska izdvajanja za zdravstvo resorni ministri su godinama navodili kao uzrok rastućih problema u zdravstvenoj zaštiti stanovništva i loših pokazatelja zdravstvenog stanja nacije. Podaci su im išli u prilog, a posebno trend opadajućih realnih prihoda Fonda za zdravstvenu zaštitu, koji se od 2010. smanjuju u realnom iznosu po prosečnoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << stopi od četiri odsto. Poređenje sa evropskim zemljama je porazno: prosečna izdvajanja po stanovniku u EU 2011. godine su 1.900 evra, dok su izdvajanja našeg fonda 2013. bila 272 evra. U Evropskoj uniji samo Rumunija i Bugarska izdvajaju nešto manje od nas, ali većina razvijenih evropskih zemalja izdvaja više od 3.000 evra, a Švajcarska i Norveška oko 4.000. Aktuelna istraživanja o budućem kretanju rashoda u zdravstvu ukazuju na njihov kontinuirani rast, te u skladu s tim države kreiraju buduće zdravstvene politike. Nemačka je iz tih razloga vratila stopu doprinosa za zdravstveno osiguranje na 15,5 odsto, samo pola godine posle njenog smanjenja na 14,9, dok je u Hrvatskoj, od 1. aprila ove godine stopa povećana sa 13 na 15 procenata.
Naša vlada je, međutim, smanjila stope doprinosa sa 12,3 na 10,3 odsto. To znači da će prihodi Fonda, koji se ostvaruju po osnovu zaposlenosti, biti umanjeni za 16,3 procenta. Istim aktom, doprinosi za penziono osiguranje su povećani za dva procenta, tako da su ukupna izdvajanja za socijalne doprinose ostala nepromenjena. U predlogu vlade dato je i obrazloženje za ove mere. Ukratko, one treba da doprinesu „povećavanju održivosti sistema obaveznog penzijskog i invalidskog osiguranja”. O održivosti sistema zdravstvenog osiguranja nema ni reči u celom tekstu obrazloženja. Sigurna sam da naši ministri, koji su staž stekli u međunarodnim organizacijama, vrlo dobro znaju da je tokom kreiranja politike i predloga mera neophodno uraditi ocenu očekivanih efekata i uticaja novih mera na sisteme u kojima se primenjuju. Zbog toga pretpostavljam da je ta ocena dovela do dva ključna zaključka. Prvi je da se u Srbiji u bližoj budućnosti ne očekuje veći pritisak na izdvajanje za zdravstvenu zaštitu, koje inače nastaje usled kontinuiranog starenja populacije, ili njenog lošeg zdravstvenog stanja, ili usled epidemija i elementarnih nepogoda. Drugi zaključak se verovatno odnosi na procenu da naše zdravstvo može i sa manje sredstava da reši goruće probleme: liste čekanja, neispravnu opremu, dotrajalu infrastrukturu, i da sa manjim zdravstvenim budžetom možemo da unapredimo zdravlje stanovništva.
Ukoliko takva analiza nije urađena, a kako u obrazloženju novih propisa nema ni spomena o njihovom uticaju na zdravstveni sektor, preostaje mi samo da nagađam moguće scenarije. Prema sadašnjoj strukturi rashoda Fonda, primanja zaposlenih u zdravstvu čine oko 50 odsto ukupnih rashoda. Ako se ova izdvajanja u potpunosti izmire, ostaje problem sa smanjenjem druge polovine raspoloživih sredstava, koja će sada iznositi samo 38,8 odsto od planiranih. Za farmaceutske proizvode u 2014 godini planirano je 30 procenata od ukupnih sredstava, što znači da nam posle nabavke farmaceutskih proizvoda ostaje 8,8 odsto za sve ostale rashode: energente, ishranu bolesnika, nabavku pomagala i naprava, rehabilitaciju, nadoknade za bolovanje, lečenje u inostranstvu itd.
Promena visine doprinosa je izgleda uznemirila samo mene, jer od dana usvajanja predloga na sednici vlade 15. maja i usvajanja u Skupštini, do trenutka dok pišem ovaj tekst, nisu javno reagovali ni nadležni iz Ministarstva ili Fonda, a ni zaposleni u zdravstvu, koji se često žale da struka nije konsultovana.
Teško je, u vezi s tim, komentarisati obrazloženje ministra finansija da je Fond zdravstva u 2013. ostvario suficit i da se zbog toga smanjuju prihodi za zdravstvenu zaštitu, u vremenu kada sve evropske zemlje očekuju značajan rast troškova za ovu delatnost. Takozvani suficit od jedan odsto sigurno nije rezultat viška sredstava u zdravstvu. Srpsko zdravstvo je dve godine za redom ocenjeno kao najlošije u Evropi, veća ulaganja u znanje i tehnologiju su jedan od uslova za poboljšanje kvaliteta zdravstvenih usluga i smanjenje negativnih trendova mortaliteta i morbiditeta. Pitanje je da li je opravdano da ugrožavamo funkcionisanje zdravstvenog sektora, a samim tim i zdravlje stanovnika Srbije, zbog kratkoročnih dobitaka u očuvanju budžeta.
Viši naučni saradnik, Ekonomski institut, Beograd
Ljiljana Pejin Stokić
objavljeno: 11.06.2014.
