Izvor: Politika, 06.Jul.2010, 12:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Starost i kvalitet života
Posebno kompleksna oblast jeste kvalitet života koji se bliži kraju
Uobičajeno je verovanje da svako želi da živi toliko dugo koliko može da uživa u životu. Savremena medicina uključujući i agresivne hirurške metode, kao i hemoterapiju kancera, recimo, omogućili su preživljavanje i nekada fatalnih bolesti. U suštini, to kod ljudi izaziva različita osećanja. Oni svakako žele da prebrode bolest ili povredu, ali ih veoma uzbuđuje činjenica da pre toga moraju proći >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << vrlo teške terapeutske metode. Danas o tome postoji mnogo studija i podataka.
Zdravlje je, dakle, najvažniji faktor kvaliteta života, ali zasigurno ne i jedini. Kakvo će zdravlje biti zavisi od nasleđa, uslova pri porođaju, života u detinjstvu, socijalnih uslova, pa i od pola i rase. Čini se da bi zdravlje i materijalni status, kao najvažnije faktore kvaliteta života, bilo jednostavno izmeriti. Međutim, svima nama je poznato da i ljudi veoma ograničenih mogućnosti, uslovljeni bilo lošim zdravljem ili materijalnim statusom, mogu uživati u svim čarima života. Kvalitet života je, znači, primarno i, pre svega, osećaj zadovoljstva životom, a iza toga precizno definisan svim komponentama kvaliteta života.
Činjenica je da definisanje kvaliteta života obuhvata fizičko, materijalno, lično i socijalno blagostanje. Sve te kategorije kod stare osobe podrazumevaju: intelektualnu sposobnost, mogućnost obavljanja dnevnih poslova, izostanak bola i patnje, očuvanje osećaja i osećajnosti, funkcionalan socijalni sistem; odgovarajuću finansijsku bazu, „sam svoj gospodar” (nezavisnost, samostalnost i izbor), motivisanost i osećaj da je osoba korisna, određen stepen sreće i moralnosti.
Kvalitet života podrazumeva slobodu, zakonsku zaštitu i ljudska prava. Ma koliko se svima sve navedeno činilo jasno i jednostavno, ovi elementi su vrlo relativni i njihova važnost varira u zavisnosti od ličnosti i životnih uslova. Mnogi ljudi sa ozbiljnom demencijom ili paralizom još uvek na pitanje da li su zadovoljni životom odgovaraju pozitivno. Mnoge porodice, bez obzira na to što neguju neizlečivog ili teško dementnog pacijenta, mogu insistirati na očuvanju i produženju njegovog života, i pored činjenice neizbežnog i teškog kraja.
Posebno bi teško bilo definisati, sa aspekta kvaliteta života, pitanje osnovnog motiva života, morala i duhovne, odnosno duševne baze života. Kvalitet života znači vrlo različite stvari za različite ljude. Za nekoga je to veliki broj prijatelja. Za drugog, biti sam i slušati muziku u tišini. Moramo biti vrlo oprezni u proceni kvaliteta života i moramo uključiti vrlo lične i vrlo intimne aspekte nečijeg života.
Posebno kompleksna oblast jeste kvalitet života koji se bliži kraju. Sposobnost uživanja života „u trenutku” je vrlo lako otkriti u detinjstvu, ali nije lako održati i u starijim godinama.
Klasičan i najjednostavniji ekvivalent života je sreća, što se uobičajeno gleda kao nešto što je pod našom kontrolom. Sa aspekta genetičara to je nešto što je pod uticajem naših gena i nasleđa (recimo telesna težina). Vaspitanje, bračno stanje imaju određene efekte na sreću. Gubici i traume imaju duboke i trajne efekte.
Stari pacijent ima simptome i znakove bolesti zato što je bolestan, a ne zato što je star. Stari čovek, dakle, ima pravo na dijagnozu. („Ne na stav: bolestan je, jer je star”). Gerijatrijska medicina je specijalnost medicine koja se bavi fizičkim, mentalnim, funkcionalnim i socijalnim uslovima u akutnoj, hroničnoj, rehabilitativnoj, preventivnoj i nezi na kraju života kod starijih pacijenata.
Evropska populacija stari. Jedino ukoliko izađemo u susret medicinskim potrebama starih ljudi, izbeći ćemo socijalnu krizu.
Danas eksperti Evropske unije u Public Service Review, zvaničnom glasilu EU, kažu:
– EU mora prepoznati da briga i dobrobit starih Evropljana može najbolje napredovati tako što će promovisati gerijatrijsku medicinu kao važan deo integralne socijalno-medicinske brige o starim osobama.
– Svaka opšta bolnica u EU mora imati odeljenje za gerijatrijsku medicinu sa adekvatno obučenim gerijatrima i odgovarajućim osobljem.
– Svaka medicinska škola u Evropi treba da ima odeljenje za gerijatrijsku medicinu koja ima lidersku ulogu u prediplomskom i poslediplomskom obrazovanju.
– Edukacija iz gerijatrijske medicine treba da bude obavezna za studente medicine i sve one iz primarne i sekundarne prakse, koji u svakodnevnom radu imaju kontakt sa starim osobama.
*Profesor Medicinskog fakulteta, šef gerijatrije u Gradskoj bolnici u Beogradu
Mladen Davidović
objavljeno: 06/07/2010
