Izvor: Politika, 30.Jun.2010, 23:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Starosne predrasude i stereotipi
Ako budemo srećni da poživimo dugo, osetićemo posledice starosne diskriminacije
Svi težimo da živimo što duže, ali istovremeno se starosti i gnušamo. Na starost se gleda kao na predvorje smrti, a ne kao na smislenu fazu života.
S jedne strane, stav prema starosti je veoma snažno utemeljen u strahu od ranjivosti i transformacija koje idu s procesom starenja. S druge strane, predstave o starosti i starosne norme kako bi se trebalo ponašati u određenim godinama >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << duboko su u funkciji predrasuda i stereotipa. Prema relevantnim istraživanjima (Palmor, 1999, 2005), najčešći negativni stereotipi i predrasude o starima su: bolest (fizička i mentalna), impotencija, ružnoća, mentalno propadanje, beskorisnost, izolacija i depresija. Jedna od najčešćih reakcija na ovakve stereotipe je poricanje godina, koje je posebno često među ženama. Najsnažnije na listi predrasuda je predubeđenje da je većina starih bolesna ili onemoćala. A činjenice su sledeće: 85 odsto starijih od 65 godina su dovoljno zdravi za normalno obavljanje osnovnih svakodnevnih aktivnosti, dok je samo pet procenata institucionalizovano u bolnicama. Kod starijih od 65 zabeleženo je manje kućnih povreda nego kod onih ispod 65, kao i manji broj nesreća na putevima, što je rezultat toga što stariji više vode računa o sebi, izbegavaju situacije gde bi se mogli povrediti. Povodom mentalnih bolesti važi predrasuda da su stari ljudi senilni, međutim, samo tri odsto starijih od 65 je institucionalizovano u mentalnim ustanovama, a manje od deset procenata ima ozbiljna mentalna oštećenja, dok je većina bez oštećenja.
Rašireno je uverenje da većina starijih nema nikakvu seksualnu aktivnost ili želju, da je ona nekolicina koja je ima perverzna i u najmanju ruku nenormalna. Zbog ovako raširenog stereotipa, stariji ljudi se stide svojih seksualnih potreba i čak se uzdržavaju od seksualnih aktivnosti, što sprečava ponovno stupanje u brak kod udovaca i udovica. Međutim, kod većine muškaraca i žena seks ima značajnu ulogu tokom čitave sedme decenije života, a većina starijih od 60 smatra da je seks u tom dobu u istoj meri zadovoljavajući ako ne i više nego u mladim godinama. Razlog za to je odsustvo straha zbog neželjene trudnoće, gubitak stresa koji imaju zaposleni, opuštenije provođenje vremena i mnogo zrelija veza. Kada je reč o poistovećivanju starosti sa ružnoćom, žene posebno strahuju da će s godinama izgubiti na svojoj lepoti i atraktivnosti. Međutim, u Japanu se dive sedoj ili srebrnoj kosi i borama, jer oni ukazuju na mudrost, zrelost i dugo godina rada i doprinosa društvu. Nema ničeg što je samo po sebi ružno kod starijih ljudi. To je pitanje estetike i vrednosti, jer kako se kaže, „lepota je u oku posmatrača”. Pronađena je veza između starosne i rodne diskriminacije sa praksom da žene farbaju sedu kosu, jer žele da izbegnu negativne stavove prema starosti u pokušaju da „prođu” kao poželjniji članovi grupe koja ima veću moć, privilegije i prestiž. Muškarci to u najvećem broju ne rade jer njihova seda kosa i bore se ne doživljaju kao toliko ružni kao kod žena.
Izreka „ne možeš starog psa naučiti novom triku” potvrđuje stereotip o mentalnom propadanju starih, kao i opšte rašireno uverenje da stari ljudi ne mogu da prime novo znanje i steknu nove veštine. Ipak, mogućnost učenja zavisi i od mentalnih sposobnosti pojedinaca, motivacije, stila učenja, praktične primene znanja i nivoa obrazovanja. Kada se sve ovo uzme u obzir, hronološke godine prestaju da budu presudne za sposobnost primanja novog znanja.
Zbog stereotipa da su stari beskorisni i nesposobni, kada jednom izgube posao, radnici stariji od 50 godina teško pronalaze novo zaposlenje i ostaju duže nezaposleni. Prilikom zapošljavanja na novom radnom mestu, ako ga nađu, najčešće imaju smanjena primanja. Tako starosne predrasude vode u dugoročnu nezaposlenost i siromaštvo. Činjenice pokazuju da većina starijih radnika mogu da rade jednako efikasno kao i mladi. Radni rezultati se povećavaju s godinama, pa tako stariji radnici imaju manje poslovnih ispada, prave manje grešaka i manje odsustvuju s posla od mlađih.
Kako je starost istovremeno i naša budućnost, svi ćemo, ukoliko budemo toliko srećni da poživimo dovoljno dugo, osetiti posledice starosne diskriminacije. Zato bi trebalo duboko da se preispitamo kako se ophodimo prema starima i kakve stavove imamo o starosti, da ne bismo postali žrtve sopstvenih predrasuda.
Sociolog, istraživač-saradnik u Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka
Marijana Milankov
objavljeno: 01.07.2010.
