Izvor: B92, 11.Mar.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Štampa o Zoranu Đinđiću
Povodom trogodišnjice od ubistva Zorana Đinđića, dnevni list Danas objavio je tri teksta različitih autora.
Bivši sekretar izvršnog odbora DS-a, smenjeni urednik Kulturnog programa RTS-a i kustos novosadskog Muzeja savremene umetnosti osvrnuli su se na delo Zorana Đinđića. Jedan od autora Đinđića je poznavao lično, dok su druga dvojica iznela svoj pogled na njegovu vladu sa stanovišta državljana SCG.
Bivši sekretar Izvršnog odbora DS Predrag Zdravković >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << iznosi pohvale, ali ne skriva ni mane koje je pronalazio u radu vlade kojom je rukovodio pokojni premijer: "Svojom pojavom i delovanjem u politici i životu uopšte, Zoran Đinđić je predstavljao nešto izuzetno, retko i nesvakidašnje. Prvo, u pogledu znanja, obrazovanja, pronicljivosti, snalažljivosti, uverljivosti i rečitosti. Ali mora se reći i ono drugo - on je, nažalost, isto tako bio neponovljiv i nedostižan kad je reč o brzopletosti, površnosti, nestrpljivosti, sklonosti ka improvizacijama i riziku. Ono prvo mu je donosilo divljenje i privrženost okoline gde god bi se pojavio - u svetu ili kod nas, a zbog onog drugog je platio glavom."
Smenjeni urednik Kulturnog programa RTS-a Bojan Bosiljčić u svom tekstu pokušao je da ukaže i na to da krivci za smrt premijera nisu samo "atentatori": "Istina o ubistvu premijera je viši pojam od pukog zbira atentatorskih imena, ona je koliko činjenično stanje atentata, toliko i još malo više kolektivno stanje svesti koje, kroz tolike decenije, u svojim kulminacijskim tačkama, nepogrešivo vodi ka fizičkom uklanjanju najboljih među nama. Ako su naši preci u 19. veku još mogli da se zavaravaju, mi danas više ne možemo: dilema nam je, naime, sasvim ogoljena: ili istina, ili još jedan izgubljen vek. Posle koga više neće biti sledećih šansi, niti godina pred nama... U mozaik istine o premijerovom ubistvu svakako bi trebalo da uđu i protokoli o podmićenoj policiji koja pušta prvog kamionskog atentatora i klimavom sudstvu koje potom tog atentatora označava kao "porodičnog čoveka". Istina o ubistvu takođe ne bi bila potpuna bez imena onoga ili onih koji su sve vreme premijerovog mandata (sic!), sve do njegove smrti, odugovlačili dodelu blindiranog vozila za Zorana Đinđića... Tek potom može biti važno ko je to čučao iza onog prozora u Admirala Geprata."
Treći autor, Nebojša Milenković, u tekstu "Atentat produženog trajanja" najviše se osvrće na posledice atentata: "Svakodnevnim radom na emancipaciji poniženog, poraženog i izolovanog društva, zavađenog iznutra i ka spolja, koje na pragu XXI veka još ima mazohističku upornost da za svoje poraze i nesreće opravdanja nalazi u drugima, Zoran Đinđić formulisao je političku viziju demokratske Srbije... On je bio naša ulaznica u svet - kao što je njegova smrt, kako sada izgleda ispisnica iz istog."
Drugi današnji dnevni listovi ne bave se ovom temom.
.jpg)
