Izvor: Blic, 26.Okt.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stalna straža nad zlom
Stalna straža nad zlom
Pravo na ovogodišnji Sajam knjiga stiže zbirka eseja 'Izabranici' ('Stubovi kulture') Svetlane Velmar-Janković, posvećena sedmorici velikih srpskih pesnika XX veka. Govoreći za 'Blic' o svojoj knjizi, ugledna spisateljica kaže:
'Dozvolila sam sebi da, od svih pesnika čijim sam se delom bavila, pokušavajući da ga donekle razumem i rastumačim, izaberem njih sedmoricu: to su moji izabranici ali, nadam se, i izabranici mnogih čitalaca - >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ljubitelja naše poezije prošlog, XX veka. U pitanju su - ne sumnjam da ćete se složiti sa mnom - pesnici koji su stvarali srpsku poeziju u proteklom veku, njen 'najmoderniji' tok: Dis, Crnjanski, Rastko Petrović, Risto Ratković, Milan Dedinac, Vasko Popa i Ivan V. Lalić. Kad sam, sa sadašnjim iskustvom, čitala svoje radove o ovim pesnicima, nastale u vremenskim razdobljima koja su međusobno udaljena, shvatila sam da ih povezuje jedan dosta dosledno primenjen analitički postupak, što me je ne samo iznenadilo nego i opredelilo da ih sve sakupim u istoj knjizi. Ako je njihova poezija obeležila pesničku epohu XX veka, a jeste, onda ih je ta njihova poezija svrstala i među izabranike te epohe.' A zašto baš sedam? Sveti broj, ili...?
- U pravu ste: izabrala sam sedam pesnika i stoga što je broj sedam složen od mnogih tajanstvenih značenja. Jedan od kod nas poznatih Rečnika simbola navodi da broj sedam ne samo da odgovara broju dana u sedmici, broju nebeskih sfera ili stupnjeva, broju ružinih latica, nego označuje i sveukupnost planetarnih i anđeoskih poredaka, sveukupnost nebeskih boravišta kao i sveukupnost moralnog poretka i energija u duhovnom poretku. Kod Egipćana je, zna se, sedam bio simbol večnog života, a isti broj je bio značajan i za Apolonov kult, jer su se apolonske svečanosti svetkovale sedmog dana u mesecu. I tako dalje, i tako dalje. Poštujem nerazmrsivu tajanstvenost broja sedam i svesno joj se priklanjam, i ovim izborom. Nije li jedan od zajedničkih imenitelja za sve njih da ih srpska kultura nije prihvatila u vreme kada su stvarali?
- Moglo bi se reći da nijednog od pesnika kojima sam se posvetila u ovoj knjizi nisu, kad su počeli da objavljuju, ni vodeća književna kritika, ni čitalačka publika, dočekali blagonaklono. Svi su oni, svaki na svoj način i u svome vremenu, imali da savladuju mnoge otpore - i književne, i političke, i književno-političke. Neki ih još nisu savladali, jer njihova poezija, svim naknadnim priznanjima uprkos, kao da ostaje nedovoljno pročitana pa stoga i nedovoljno usvojena. Zar to nije slučaj sa velikim pesnikom Rastkom Petrovićem, na primer, ogromnom književnom i kulturnom pojavom? Inače je, i u razvijenijim kulturama od naše, uobičajeno je da pesnici koji uistinu progovaraju na nov način, ne budu odmah ni shvaćeni ni prihvaćeni. Moj prijatelj Ivan V. Lalić, koga smatram jednim od najvećih naših pesnika iz poslednjih decenija XX veka, znao je da kaže da se pesnici bave opasnim zanimanjem, jer stupaju ka nepoznatom, tajanstvenom i - neizvesnom.
Kakve paralele možemo povući između vremena kada je Dis napisao 'Razvilo se crno vreme opadanja, nabujao šljam i razvrat i poroci... Na visoko podigli se sutereni, svi podmukli, svi prokleti i svi mali postali su danas naši suvereni...' i ovog danas?
- Uverila sam se, jer posećujem škole, da mnogi srednjoškolci, čim pročitaju Disovu pesmu, čije ste neke stihove sad naveli, odmah upoređuju vreme u kojem su nastali ti stihovi - početak prošlog veka - sa vremenom u kojem mi sada živimo - početkom ovog veka, i nalaze da Disovi stihovi iz onog vremena savršeno, nažalost, odgovaraju i ovom vremenu. Sve češće slutim da u ovom našem vremenu ima manje nade za mlade no što je bilo u onom, Disovom, a to je slutnja koju bi Dis svakako nazvao crnom. I gde smo sada kao pojedinci ili društvo. Da l’ 'spavamo sa očima izvan svakog zla' ili...?
- Skoro sam sigurna da je zlo toliko moćno i prisutno svuda, i u nama i oko nas, da ne bismo uopšte smeli da spavamo ako ne uspostavimo neprekidnu stražu, ako ne počnemo svi da stražarimo, na smenu, naročito budni prema zlu koje je u svakome od nas. Treba stići do stanja u kojem je moguće spavati 'sa očima izvan svakog zla' - ako ovu Disovu metaforu ovde shvatimo u njenom najdoslovnijem značenju.
Tatjana Nježić
