Izvor: Politika, 30.Maj.2011, 00:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta smo učinili za veletržnicu
Kako objasniti činjenicu da je Beograd jedini grad te veličine u Evropi koji nema veletržnicu kao organizovano mesto za legalno trgovanje voćem i povrćem, u zatvorenom prostoru bez rashladnih uređaja? Mnoga naša istraživanja su pokazala da veletržnica može da pospeši domaću poljoprivrednu proizvodnju i dugoročne, organizovane aranžmane pri izvozu voća i povrća.
Takođe, evropske veletržnice po pravilu donose i do 30 odstoniže cene hrane u trgovini na veliko. Veletržnica >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << obezbeđuje adekvatan tretman čuvanja voća i povrća i njen transfer ka maloprodaji, što znači da ona kao državno vođena institucija omogućava poštovanje evropskih standarda kvaliteta hrane.
O povećanju legalnosti prometa voća i povrća preko veletržnice ne treba ni govoriti.
Neke procene govore da zbog nepostojanja veletržnice kao organizovanog mesta za trgovinu na veliko voćem i povrćem i dalje postoje dva bitna domena sive ekonomije: 1) sniženo plaćanje carina i raznih poreza (PDV, poreza na zarade, poreza na dobit preduzeća itd.) i 2) sivaekonomijau javnim nabavkama. Naime, u svetu je cena nekog artikla na veletržnici berzanska. Po toj ceni vojska, bolnice, vrtići i drugi veliki kupci svakodnevno nabavljaju sveže voće i povrće i drugu hranu. To čini nepotrebnim javne nabavke, koje produžavaju i po pravilu u našim uslovima poskupljuju nabavnu vrednost tih artikala.
Šta smo uradili da dobijemo veletržnicu, za početak u Beogradu? Profesor Lovreta i njegov tim sa Ekonomskog fakulteta mnogo toga u poslednjih devetgodina.
U svemu tome nas je dobro pratio menadžment Gradskih pijaca i Gradska uprava. A država? Tu je nekako bilo najmanje sluha, „dok ne završimo koridore” (i slično), kao da veletržnica u Beogradu nije institucija od opšteg interesa za državu Srbiju u celini.
*Vanredni profesor na Katedri za poslovnu ekonomiju i menadžment Ekonomskog fakulteta u Beogradu
Dr Slobodan Aćimović
objavljeno: 30.05.2011.
