Izvor: Blic, 31.Maj.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta smo ostavili deci
Šta smo ostavili deci
Reditelj Dragan Marinković uskoro počinje snimanje filma pod radnim naslovom 'Diši duboko' po scenariju Hajdane Baletić (producenti 'DV Solution' & 'Norga investment'), u kome uloge tumače Bogdan Diklić, Mira Furlan, Jelena Đokić i Ana Franić. Reč je, kako reditelj navodi, o urbanoj priči koja dotiče (bolnu) temu krivice ovdašnjih pedesetogodišnjaka za situaciju u kojoj su njihova deca suočena sa tmurnom budućnošću. Marinković je reputaciju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << stvarao kao filmski reditelj ('Ničija zemlja', 'Vizantijsko plavo', 'Bumerang') ali i kao TV stvaralac - radio je drame, dokumentarne serijale, kratke igrane filmove. Pomenimo samo da je 'Bumerang' izabran među četiri najbolja kanadska filma koji predstavljaju ‘novi kanadski film’, i da je prikazan na preko trideset festivala širom sveta.
O budućem filmu 'Diši duboko' Marinković kaže:
'Mislim da će to biti film koji će izaći iz Srbije. I čini mi se da će biti drugačiji od onoga što smo imali prilike da gledamo poslednjih godina u srpskoj kinematografiji. Sa svojim prethodnim filmom, 'Bumerangom', puno sam putovao po svetskim festivalima i mislim da sam stekao uvid u, grubo rečeno, odgovor na pitanje šta je sa ovih prostora interesantno za svetsku kinematografiju i filmske festivale.'
Pa šta je interesantno?
- Uglavnom je to zanimanje za svojevrsne, da ih tako nazovemo, sociološke studije izvesnih fenomena prisutnih u zemljama iz kojih filmovi dolaze. Ovo je sociološka studija ovog našeg trenutka. Tačnije, posledice sagledane kroz pojedinačne živote, kroz ljude i kroz generaciju koja tek dolazi i koja će imati problema zbog onoga što smo im ostavili.
O kakvoj krivici govorite?
- Činjenica je da je ovde postojao taj čudan režim koji je opstao jako dugo. Posledice toga su toliko duboke da mi toga gotovo nismo ni svesni. Uzmite samo školovanje: naše školstvo je potpuno van bilo kakvog svetskog merila. Recimo, moja deca su, u jednom periodu, išla u školu u inostranstvu i tamo je bilo bitno znati ne kada je Prvi svetski rat počeo nego zašto. Dakle, počev od školstva pa na dalje. Radio sam film 'Neka čudna zemlja' po Domanoviću, za koga se zna da je bio kritičan prema životu na ovim prostorima, na prelazu iz XIX u XX vek. I rekao bih da sto godina kasnije suštinski ništa nije promenjeno. Sve se ponavlja. Iste muke i problemi. A imperativ je pobeći što pre iz te matrice.
Da li je ta krivica sadašnjih pedesetogodišnjaka sadržana u činjenju ili nečinjenju?
- Pre svega u nečinjenju. Jer, činjenica je da je neko petnaestak godina ovde bio na vlasti, i verovatno nije mogao baš sve vreme krasti baš sve glasove. Znam ja da će ovde većina prebacivati odgovornost na medije, na primer. Ali, vlast uvek uzima medije, ali to ne isključuje odgovornost oca za dete. Niko se nije od tih ljudi pitao šta će biti kada sve to prođe, a sve mora da prođe, ni šta će biti sa mojom rođenom decom. Zbog toga je moja zabrinutost zbog neosvešćene krivice generacije pedesetogodišnjaka vrlo ozbiljna. Ipak smo mi u mladosti imali mnogo više, ja sam išao kolima do Zagreba pa sam tamo bacao novčić da li ću da idem u Italiju ili ne. Imali smo tu mogućnost; naravno nije ni tada sve bilo idealno, ali je ipak postojala neka komunikacija sa svetom. A to je sada nezamislivo.
Vratimo se scenariju; nije li reč o porodici?
- Jeste, mlada Beograđanka Saša, umorna od nezadovoljstva oko nje, odlučuje da sa svojim dečkom napusti Srbiju i ode u Kanadu. U sklopu daljih zbivanja ona otkriva neke stvari o majci i o ocu, upoznaje dečkovu sestru, zaljubljuje se u nju... Likovi, neko više neko manje, postaju svesni situacije u kojoj jesu, donose svoje odluke... No, nastojaću da bez obzira na svu tragičnost i haos, na kraju bude ostavljen prostor za nadu.
Priča ima i izvestan gej miris; kakvu reakciju očekujete?
- Napolju je to potpuno normalno, nadam se da ni ovde neće biti senzacija, tim pre što će u filmu to biti tek dotaknuto.
Kako ste dospeli do Mire Furlan?
- Jednostavno. I Hajdana i ja smo mislili da je to najbolja podela, potom sam je pozvao telefonom, razgovarali smo nekoliko puta, poslao sam joj tekst, i rekla je da joj se dopada. Čak je naglasila kako joj je drago što nije politički.
Da li će film pomoći Ministarstvo kulture?
- Ne znam, nisu još objavljeni rezultati konkursa, a ja nisam hteo da ih zivkam. Finansijska konstrukcija je, zahvaljujući strancima, skoro zatvorena, pomoć Ministarstva bi je zaokružila.
Tatjana Nježić
