Izvor: Politika, 13.Avg.2015, 22:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta ima novo, ministre
U blizini Ušća na Ibru pronađena ruda bora. Pronađeno bogato polje bornih minerala. Kanađani pronašli zlato kod Kraljeva... samo su neki od naslova „najnovijih” vesti u medijima, čiji su novinari izveštavali o poseti ministra Aleksandra Antića „Ibarskim rudnicima”. Začudo, na taj način bili su „prvi” i neki ovdašnji, lokalni mediji koji nisu ni postojali kada su borni minerali u Baljevcu pronađeni, a novinari nisu bili ni rođeni, uostalom kao ni ministar Antić. Jer, postojanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bornih minerala na pomenutom području utvrdio je još 1967. godine, sada već počivši, minerolog Dobrica Stojanović iz Kraljeva.
Možda ministar Antić i nije želeo da govori o prvom pronalasku minerala, kada je izjavio: „Kanadska kompanija ’Balkan gold’ pronašla je bogato polje bornih minerala blizu Ušća na Ibru, čija je vrednost procenjena na oko pola milijarde evra. To je od velike važnosti za ovaj kraj, jer bi na eksploataciji tog minerala moglo biti zaposleno od 500 do 1.000 ljudi. Prvi pokazatelji tog nalazišta ukazuju da je reč o 7,5 miliona tona minerala...
Priča podseća na onu od pre najmanje dve decenije. Kao da čitamo stare novine, govori se o istraživanju i o utvrđenim rezervama, o vrednosti i značaju za ovaj kraj i o potrebi pronalaska strateškog partnera... O tome su pričali najpre ministri u eri Slobodana Miloševića, zatim ministar Radomir Naumov, pa Petar Škundrić...
I nisu samo Kanađani utvrdili količinu rezervi. Posle pomenutog pronalaska minerala, 1987. istraživanje započinju stručnjaci „Ibarskih rudnika” i potvrđuju njegovo postojanje na oko 3,5 metara dubine. Godinu dana kasnije, u taj posao uključuje se i beogradski „Geozavod”. Radi se, buši, istražuje – pominju se rezerve od više miliona tona. Sve staje početkom devedesetih zbog poznate situacije. Pošto rudnici ulaze u sastav „Elektrosrbije” ta kompanija sa, istina, kanadskom „Erin vendžers” nastavlja istraživanja krajem devedesetih, nakon čega se potvrđuju rezerve rude bora na nalazištima Piskanja od 7,5 miliona tona i Pobrđe od oko 150.000 tona. Na ovom drugom nalazištu ovaj mineral se i danas kopa i u manjim količinama izvozi. U istraživački posao se uključuje i poznata, takođe kanadska, kompanija „Rio tinto”, koja posle nekoliko godina rada, 2010. „Ibarskim rudnicima” i državi ostavlja i elaborat o istraživanju, takođe sa pomenutim podacima. Tek poslednjih godina istraživanje nastavlja firma „Balkan gold” i ima važeće istraživačko pravo do kraja novembra ove godine. Da li će oni tražiti produženje tog prava još se ne zna, kao ni to kada će početi ozbiljna eksploatacija.
To bi bila prava vest i za rudare i za meštane ovog kraja, jer kamenog uglja ima samo još za sedam, osam godina.
