Izvor: Politika, 01.Sep.2012, 23:04   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srpsko groblje u češkoj šumi

Neko od preduzetnika je hteo da ga preore, ali u češkoj šumskoj upravi to nisu dozvolili

Prvi predsednik Čehoslovačke Tomaš Masarik odlučio je da zaustavi izgradnju vodovoda u mestu Jindrihovica kako bi deo te teritorije poklonio Kraljevini SHS, u znak sećanja na poginule Srbije u Prvom svetskom ratu. Danas je na tom mestu mauzolej u kome se nalaze kosti više od 7.000 srpskih vojnika, koji je vlasništvo Srbije. Sa istorijom, ali i problemima ovog spomenika, smeštenog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na samoj granici sa Nemačkom, upoznaje nas Dejan Ranđelović, kome je naša ambasada poverila čuvanje mauzoleja.

– Tokom Prvog svetskog rata ovde se nalazio najveći zarobljenički logor na teritoriji Austrougarske. Dok su drugi logori bili jednonacionalni, u ovom je bilo Srba, Rusa, Italijana, Rumuna, Poljaka, Litvanaca. Srpski vojnici su bili najbrojniji i reč je uglavnom o zarobljenicima sa Cera i Kolubare, ali i civilima – objašnjava Ranđelović.

U ovom logoru zarobljenici su umirali zbog bolesti, slabe ishrane, teškog rada u kamenolomu, gradeći fabrike udaljene po 25 kilometara. Kroz Jindrihovice je prošlo oko 40.000 zarobljenika.

– Odmah po završetku rata izgrađen je mauzolej, a ekshumacija je počela 1926. godine pod pokroviteljstvom kraljice Marije. Osim iz logora u Jindrihovicama, doneta su tela ekshumiranih vojnika iz gradova Sokolova, Aša, Heba, Teple i drugih, s ciljem da se posmrtni ostaci sahrane na jednom mestu. Tako da u kosturnici počiva 7.100 srpskih i 187 ruskih vojnika – ističe Ranđelović. Samo tri kilometara dalje, u šumi, nalazi se groblje na kome leži još oko 1.600 Srba i 64 Rusa. Ono je, kako objašnjava naš sagovornik, u vlasništvu „Šumarstva Češke republike” i u katastru nije navedeno kao groblje – objašnjava Ranđelović.

On zbog toga, kao i zbog činjenice da groblje nije uređeno, strahuje da bi češke vlasti mogle da promene namenu.

– Neko od preduzetnika je odavno hteo da to preore, ali u češkoj šumskoj upravi to nisu dozvolili. Iako se u dokumentima ne vodi kao groblje, njima je dobro poznato da ono postoji. Međutim, mene brine činjenica da Češka, po međunarodnim konvencijama, ima obavezu da takva groblje ne dira 100 godina, a posle, ako ga niko ne održava, može da ga prekopa i gradi nešto na tom prostoru. A evo za dve godine obeležićemo sto godina od početka Prvog svetskog rata – upozorava Ranđelović i ističe da je i stanje mauzoleja alarmantno, odnosno da su odavno potrebni nov krov, izolacija, malterisanje i krečenje.

Sa druge strane, Miro Čavaljuga, pomoćnik ministra rada i socijalne politike, kaže da nema potrebe strahovati za sudbinu pomenutog groblja, jer je saradnja sa češkim kolegama veoma dobra.

– Ništa se neće dogoditi bez prethodnog dogovora. Kada je o mauzoleju reč, mi smo prošle godine bili tamo i videli smo da je situacija zadovoljavajuća. Ne mogu da kažem da je odlična, ali daleko je od katastrofalne. Naše ministarstvo brine o 6.000 ratnih memorijala u zemlji i 550 u svetu. Njihovo održavanje nije skupo, ali ni sredstva kojima raspolažemo nisu velika. Zbog toga, svake godine komisija odlučuje gde je stanje urgentno, pa za te spomenike izdvajamo značajnija sredstva – rekao je Čavaljuga.

----------------------------------------------

Zapostavljena kapela u Olomoucu

Miro Čavaljuga kaže da u gradu Olomoucu, 300 kilometara dalje od Jindrihovica, postoji kosturnica koja vapi za obnovom. Međutim, renoviranje koči nerešeno pitanje vlasništva, za koje od bivših republika jedino nije zainteresovana Slovenija.

V. Dugalić

objavljeno: 02.09.2012.

Nastavak na Politika...