Izvor: Blic, 21.Dec.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpski umetnik je korumpiran
Srpski umetnik je korumpiran
Šesta skupština Sindikata SDUS-a oržana protekle nedelje, protekla je u znaku slabog odziva glumaca kojih se cela stvar najviše i tiče. Od pet stotina članova, koliko broji ova organizacija, skupu na kome je odlučivano da li će biti osnovan Sindikat glumaca, i na koji način će se glumci ponašati tokom predstojećeg prelaska na ugovorne angažmane, prisustvovalo je tak nešto više od pedeset. Odogovarjući na pitanje šta je razlog slabog >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << odziva dramski pisac, Ivan M. Lalić, koji je osim po svojim dramskim komadima, javnosti poznat i po netipičnoj sindikalnoj borbi, ali i po štrajku glađu u vreme kada je bio upravnik Srpskog Narodnog pozorišta Novi Sad, kaže: 'Mišljenja sam da je srpski umetnik korumpiran, tako da ovaj (ne)odziv i nije neko iznenađenje.
Biste li to malo pojasnili'?
- Na snazi je jedna paradoksalna situacija, trenutno je svima dobro, i onima koji rade i onima koji ne rade. U pozorištima postoji jedna manja grupa glumaca koji mnogo rade i logično, pristojno zarađuju i kojima je dobro. S druge strane, u pozorištima takođe postoji jedna mnogo veća enklava ljudi koji slabo, ili čak ni malo ne rade ali i dalje primaju plate. U sitauaciji kada se sve više priča o ugovorima, o tome šta se sve sprema, jasno je da njima ovakva situacija najviše odgovara. Čak i ovim udarom na samostalce, njima je postalo još jasnije šta je počelo i normalno je da se plaše i da su se ućutali.
Šta je to tačno počelo?
- Stanje postaje lagano neodrživo. Predstoji umiranje onog nasleđa koje najmanje pogoduje umetnosti kao polju slobodnog delovanja, tako da će se u nekoj zamišljenoj situaciji cela stvar rešavati trenjem vlasti i sindikata. Moj utisak je da ni jedna strana nije spremna za to i da će se sve oteti kontroli kao što se desilo u slučaju samostalaca i njihovih doprinosa. Tamo je sve počelo klasičnom zamenom teza, potom je došlo do estradizacije cele stvari i logično, na kraju se umešao i TV Pink. Dokaz da je srpski umetnik korumpiran je to što se oglasi samo kad dogori do nokata i kad dođe do raspada sistema, ako dođe do toga. A do tada, on će gledati samo svoj lični interes. I to je teza koja se proteže na celo društvo.
Toj tezi, neki umetnici su suprotstavili kontretezu pitajući se šta je loše u pravu na odbranu svoje avlije?
- To pravo postoji ali onda se moramo složiti u vezi sa ciljnom grupom koja, kao, ima nameru da nešto promeni. Preptostavljam da su umetnici ljudi koji se prvenstveno okupljaju oko neke ideje. Međutim apropo te avlije, mora se imati u vidu da je ona sve manja. U Beogradu ima samo dvanaest pozorišta, a svake godine izlazi po pedeset mladih glumaca sa sve tri akademije i postaje užasno tesno. Sve je manje para za produkcije s obziorm da i dalje mnogo para odlazi na plate i socijalna davanja, i utom smislu ja pozdravljam ideju odgovornih u gradskoj upravi da tu stvar reše. Ono što je tu po mom mišljenju licemerno jeste da istovremeno u pozorištima postoje stalno zaposleni glumci koji imaju i socijalno i penzijsko i još preko plate koju redovno primaju, naplaćuju honorare, dok su za samostalce problem doprinosi. Međutim, na pozorišta je teže udariti jer će više boleti. Smatram da je celu priču potrebno rešavati sa puno pameti a ne samo na parče, kako se potom ceo problem ne bi rešavao na jeftin način, i uz pomoć kuke i motike.
Iza vas je velika sindikalna aktivnost, jedna od najupešnijih sezona SNP-a potom spektakularan odlazak sa mesta upravnika tog pozorišta; šta predlažete da se uradi s obzirom na iskustvo koje imate?
- Ubeđen sam da ugovrni odnosi ne sužavaju, već proširuju mogućnost za rad. Odavno ubeđujem, glumce pre svega, da prelazak na ugovore neće izazvati otpuštanje ljudi već će se desiti sasvim suprotna stvar. Glumačke zvezde, koje svako pozorište želi da ima na svojoj sceni, neće kao do sada igrati na šesnaest mesta, već će ugovorom biti vezani za svoju scenu. Tu će zarađivati jednako kao do sada, igrajući na sve strane. S druge strane, neko iz tog drugog pozorišta, u kome ove zvezde više neći moći da dolaze i igraju kako glumci kažu 'glavnjake', moći će da dobiju šansu, da se eventualno nametnu i dokažu, ukoliko s nadareni. Ubio sam se objašavajući da je sistem ugovora bolji način i nije vredelo. Nadam se da je sada stvorena kritična masa za tu vrstu promena.
Da li Ivan M. Lalić piše novi komad?
- Posle furiozne godine u Novom Sadu, u SNP-u, odlučio sam da se malo povučem i da se posvetim osnovnom poslu. Pišem komad koji se zove 'Klub društvenih igara' i bavi se svim mogućim i nemogućim matricama igre koja se ovde igra već neko vreme. Ja naime, i dalje mislim da je sve ovo što nam se dešava, od politike do krajnje ličnih stvari, jedna velika opereta, ova zemlja je i dalje velika operetska scena. Moja nova drama ima mali broj junaka i počinje igranjem karata, najpre u novac, potom u žene i onda sve ide dalje, uhodanim mehanizmom koji evo, vidimo iz novina, seže do kupovine živih poslanika. Ako se ovako nastavi, bojim se da će svako domaštavanje izgledati neozbiljno. Željko Jovanović
Cela imovina za diplomu glumca
Često se u razgovoru osvrćete na sužavanje prostora; zašto?
- Zato što znam momka čiji roditelji rasprodaju imovinu kako bi se on školovao za glumca na BK i koji će sutra ko zna šta raditi, zato što je sve manje pozorišta u gradu. Bez obzira što zvuči jeretično, predlažem ukidanje BK zato što, prvo, nema više mesta za svu tu decu koja svake godine diplomiraju, i drugo, treba prekinuti sa unesrećavanjem svih tih ljudi, porodica...
