Izvor: Blic, 21.Jun.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpski Rambo obara avione
Srpski Rambo obara avione
Kroz nekoliko dana pada prva klapa filma 'Civilni život' čiji je scenario delo Miloša Radovića, a na konkursu 'Euroimaža' proglašen je za najbolji. Ovaj film govori o 'besnom Srbinu' koji je u vreme NATO bombardovanja Beograda, ljut i na Amerikance i na Miloševića i na ceo svet, sa terase oborio 'avaks'! Okupljena je vrsna glumačka ekipa koju čine Lazar Ristovski, Miki Manojlović, Branka Katić, Sajmon Lindon i Olivera Marković. Bez obzira >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << na status osvojen na konkursu 'Euroimaža', kako kažu u ekipi, očekuju i podršku Ministarstva za kulturu. U razgovoru za 'Blic' popularni glumac Lazar Ristovski, koji je ostvario čitav niz sjajnih uloga, govori o ovom filmu, srpskom ludilu, duhovitosti...
Nije li priča o 'besnom Srbinu', koji se bori sam protiv svih, zapravo Rambo na naš način?
- Moglo bi se reći da je lik koji igram Rambo da nije u pitanju komedija. Ovako, to je jedan tipičan predstavnik našeg podneblja, jer kako vreme pokazuje, mi smo ne samo skloni komediji već je to i jedini žanr u koji se najbolje razumemo. Zapravo, komediji kod nas teže i najozbiljniji likovi iz života i literature. Otimaju se stvarnosti i pretvaraju u komedijaše, a naše najdublje drame i tragedije u kojima se pojavljuju takvi likovi postaju rasne, ali apsurdne komedije. Meni je komedija drag žanr, naročito na filmu i sa radošću ću igrati i u ovome filmu.
Da li je svojevrsno ludilo tog tipa srpska nacionalna karakteristika?
- Mislim da je naša karakteristika to što se preko navodnog kolektivnog ludila vadimo i tako opravdavamo sve zablude i samoobmane kojima često podležemo. Ne može jedan ceo narod biti lud, niti mislim da je ludilo nacionalna karakteristika. Ako se tako možda misli, to je ipak samo koketerija i želja za originalnošću, što je dopušteno, a u psihološkom smislu i opravdano za narod koji pod raznim pritiscima polako gubi svoj identitet.
U kom domenu ste vi i Miloš Radović internacionalizovali ovu prvobitno ipak lokalnu priču?
- Na ovome scenariju ili bolje reći projektu se radi vrlo dugo. Pakujemo ovaj film već šest godina. Scenario je prepravljan nekoliko puta, ali je uvek bio duhovit i to mu je i danas glavna odlika. Ono što je novo jeste da se događa za vreme NATO bombardovanja Beograda. A u filmu su smešni svi: i mi, i Amerikanci koji nas bombarduju, i odnos prema ratu je duhovit. Na kraju pobeđuje ljubav, koja nije smešna, već uzvišena i po tome je film optimistički. I moderan!
Jeste li i vi, poput tog 'besnog Srbina' u nekom trenutku poželeli da se razračunate sa svima? Kada? Zbog čega?
- Naravno da je svako ko je iole normalan a u sebi ima muškog hormona poželeo da uzme stvar u svoje ruke i pokaže kako se takvi problemi na ovome svetu mogu rešavati jednostavnije i pametnije. Normalno je, valjda, da svaki muškarac misli da bi bolje sastavio fudbalsku nacionalnu selekciju od samog selektora, a naročito od današnje postave selektorsko-direktorskog tima. Normalno je, valjda, da se muškarac rođen na ovom podneblju okuša u nekoliko žestokih tuča u svom životu ili bar da poželi da učestvuje u nekom od ratova i da brani otadžbinu. Dakle u svemu ovome sam učestvovao i u još mnogo toga ne samo da bih učestvovao već bih pobedio. I pobeđivao sam! Učestvovao sam da bih menjao. I menjao sam! Ponekad sam gubio. I grešio sam mnogo puta, ali sam uvek težio najboljem.
Koliko ste se vi sami promenili od pre 15 ili 20 godina, odnosno od vremena kada ste, recimo, izvrsno igrali Mocarta u Mađelijevoj rediteljskoj postavci predstave 'Amadeus'?
- Normalno je da se čovek vremenom menja, ali mislim da ćud ipak ne menja nikada. Igrao sam i Mocarta i Hamleta u režiji 'oskarovca' Jiržija Mencla u Dubrovniku na Lovrijencu, i Don Žuana, i kralja Nikolu u 'Dugom putovanju u Jevropu'... Bio sam i Crni u Kusturičinom 'Podzemlju', i Drug Raja u filmu Gorana Markovića 'Tito i ja', i Bokser u Paskaljevićevom 'Buretu baruta'... Ali, u svim ulogama sam bio samo ja sa svojim životnim, emotivnim pamćenjem i iskustvom. Nisam se krio od života, niti se stideo ili štedeo u životu. Nisam štedeo ni druge na koje sam nailazio na svom putu. Ni u ljubavi ni u mržnji. Menjao sam se, ali nisam nikada padao prenisko, a čuvao sam se, koliko je to bilo moguće da se ne uznosim previše.
Scenario je na konkursu 'Euroimaža' proglašen za najbolji. Vaša producentska kuća 'Zillion' se pojavljuje kao koproducent. Mislite li da je u okupljanju nekoliko (evropskih) producenata rešenje novčanih teškoća ne samo ovdašnje kinematografije?
- Svakako da je ovaj način na koji smo mi spakovali 'Civil life' jedan od načina kako će se u budućnosti pakovati skoro svi filmovi koji se kod nas budu radili. Mi smo, hteli ne hteli, deo Evrope ili će mo to uskoro (zvanično) postati i bez našeg pitanja. Ali Evropa traži da i mi učestvujemo u procesu stvaranja jednog srpskog filma i zato se iskreno nadam da će i komisija Ministarstva kulture i medija Republike Srbije imati sluha i pomoći ovaj pobednički projekat. Tatjana Nježić
