Izvor: Blic, 19.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpska hrana nikog ne ostavlja ravnodušnim
UŽICE, ZLATIBOR - Zlatibor je ove godine sa oko četiristo ležajeva u seoskom turizmu ostvario oko sedam hiljada noćenja, od čega jedna četvrtina otpada na strance. Uzevši u obzir ove podatke i mogućnosti kojima raspolažu, sve više zlatiborskih domaćina se opredeljuje za bavljenje seoskim turizmom. Osim Sirogojna, turizam oživljava i u Gostilju, selu poznatom po vodopadu na Katušnici, Mačkatu, čuvenom po pršuti, Ljubišu u koje se dolazi zbog lekovitih trava, Rožanstvu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sa speleološkim draguljom Stopića pećinom, Jablanici, Semegnjevu, Tripkovu...
Pravilo da turisti, naročito oni strani, ne mogu bez klima-uređaja, džakuzi-kada i ostalog hotelskog luksuza, dokazala je Ruža Ivanović, domaćica iz Kremana. Dvospratnu kuću u selu čuvenih srpskih proroka Ruža je adaptirala za potrebe prijema gostiju. Sa osam kreveta i cenom od 1.400 dinara koliko košta pansionska usluga, ova žena za devet meseci tekuće godine uspela je da nakupi pristojnih 200 pansiona.
- Među gostima najviše je stranaca. Imala sam Engleze, Irce, Francuze, Švajcarce, Nemce, Ruse, Špance, Mađare, Austrijance, čak i Afrikance. Stizali su ovamo na osnovu preporuka koje su imali od prethodnih gostiju - kaže Ruža.
Gostoprimstvo, pojašnjava ona, azbuka je bavljenja seoskim turizmom, kao i srpski jelovnik pred kojim nema ravnodušnih.
- Stranci žele sve da probaju. Vole lepinju, hleb ispod sača, uštipke, jagnjetinu, proju, kačamak, gibanicu, domaći jogurt. Znaju da meso koje im nudimo nije sa velikih farmi, da se slatko pravi od pravog šumskog voća, da je med domaće proizvodnje. Sve što im se spremi, oni bukvalno cene suvim zlatom, zato često na rastanku, kada im spremim teglu meda ili kesicu čaja, ne mogu da veruju da se tako nešto besplatno poklanja - objašnjava Ruža Ivanović.
Na Zlatiboru, gde su smeštajni kapaciteti gotovo maksimalno popunjeni i u letnjoj i u zimskoj sezoni, strani turisti su "deficitarna roba". Najsvetlija tačka u sferi seoskog turizma na ovoj planini jeste Sirogojno, u kome prednjači "Sirogojno kompani", u čijim apartmanima je ove godine noćilo oko hiljadu gostiju. Stranci su ostvarili preko 800 noćenja, a ubedljivo najbrojniji gosti bili su Letonci.
- Inostrani gosti, kako su nam sami priznali, žude za tišinom, idiličnim predelima, domaćom hranom i ljubaznim domaćinima. Sobe ne moraju da budu raskošne i luksuzno opremljene, ali moraju biti čiste. Takođe i hrana - nisu zahtevni, ali očekuju da jelo bude spremljeno istog dana kada se i služi. Za razliku od hotela, gde turiste samo prime i praktično ih više ne vide, gosti u seoskom turizmu nisu prepušteni sami sebi. Oduševljava ih gostoprimstvo, nepostojanje strogih protokola, gratis užine, šetnje po prirodi, poljski radovi - kažu u "Sirogojno kompani".
Bazen pred seoskom kućom
- Sve više domaćina na Zlatiboru odlučuje da se bavi seoskim turizmom. Ljudi dosta ulažu, a najbolji primer je Dragan Melović iz Rožanstva koji je u dvorištu napravio bazen. I drugi Zlatiborci su zainteresovani da objekte prilagode uslovima za prijem turista, a dvadesetak njih je konkurisalo kod Ministarstva poljoprivrede za novac za adaptaciju kuća. Sredstva koja je opština Čajetina izdvojila iz budžeta za razvoj seoskog turizma, kao i aktivnosti Turističke organizacije na tom polju - finansijska pomoć, organizovanje seoskih udruženja, edukativna obuka domaćina - dali su zapažene rezultate, tako da ove godine imao dvadeset odsto gostiju više u ovoj grani turizma - objašnjava za "Blic" Darko Đurović iz TO "Zlatibor".
