Izvor: Blic, 10.Jul.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srp i čekić u rok cipelama
Srp i čekić u rok cipelama Za 'Svetsku kravu' (crtež Jugoslava Vlahovića na kome su crne šare na kravi mapa sveta), Danilo Kiš je svojevremeno rekao da bi je Andre Breton danas u čelo poljubio. Njegove humorne žaoke o prisluškivanju, otimačini, varnici i pečurki…, ironijom igraju na kartu kiselog osmeha. 'Njujork tajms' piše da su 'vešto urađene, upadljivo humane i duhovite'. Ukratko, Vlahović mudro barata intelektom, da ga ne proda đavolu...
Upravo objavljena >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Vlahovićeva knjiga stripova 'Konsekvence' izašla je u Porodičnoj manufakturi 'Crni hleb', specijalizovanoj za bibliofilska izdanja. U pripremi je i knjižica afričke poezije u prevodu njegove sestre Svetlane, a u toku je Vlahovićeva izložba u Kući Đure Jakšića na kojoj gostuje 'Comprint'( tandem koji čine njegov sin Jakša i Risto Banić).
Zbog čega 222 primeraka 'Konsekvence'?
- Jer zapravo prikazuju stripove u tri sličice, kao triptihe, na papiru 'Fabriano', na kome je nekada i Mikelanđelo crtao... Papir u mnogome doprinosi lepoti knjige, i drago mi je da smo uspeli da napravimo izdanje istog kvaliteta, ako ne i boljeg, nego što je prošlogodišnje, bečko. U bečkom izdanju, pored vaših ilustracija su aforizmi Herberta Bergera, književnika i dramaturga. Kako teče prodaja?
- Na žalost gospodin Berger je nedavno umro. Ali, kako je smrt umetnika njegova najveća reklama, tako je ova naša knjiga veoma brzo rasprodata, što za konsekvencu ima da mi je već ponuđena sledeća - 'The best od Vlahović'. Imamo li mi tradiciju negovanja ekskluzivnosti knjige?
- Ako se setimo vremena kada su se na Cetinju, u Kosinju i Mileševi radile prve srpske knjige.
Uporedo crtate za novine?
- Veseli me posao u NIN-u - ide mi od ruke. Pre mesec dana sam uspostavio i neke kontakte u Mađarskoj. Na moje veliko iznenađenje, Mađarska ima vrlo malo ilustratora i karikaturista, što znači da za nas tamo ima posla. Šta ste vi zapravo: ilustrator, karikaturista ili stripar?
- Sve to. Pikaso je naime `61 uočio novu umetnost - satirično crtanje. Veliki majstor je primetio da to nije ni onaj humor koji iz novina gleda da nasmeje... Te granice su ponekad vrlo blizu i od umešnosti autora zavisi kojim će putem da krene…
- Od starta sam na striktnom putu misaone ilustracije s više ili manje humora - što zavisi čemu je namenjena, festivalu, nedeljniku... Koja je vaša tehnika?
- Tuš, perce i četka za pozadine. Scenografija je reducirana, jer gledam crtež da očistim od svega suvišnog. Da ideja što pre dospe do mozga gledaoca, da izazove manje ili više šok. Nikad ravnodušnost! Odakle potiču vaše ideje?
- Gledam da ima veze s tekstom, ali ne bukvalno. Imam svoju arhivu ideja. Zapisujem ih i hodajući ulicom. Za novinske cajtnote. Kako izgleda na primer jedna vaša beleška?
- Kompjuter me asocira na novu stranu knjige, zapišem da je recimo prva strana klasična Gutenbergova, a poslednja, 'otvoren prozor', znak Bila Gejtsa za windows. Šta je osnovno u ideji?
- Geg samo izgleda da je 'pao s Marsa'. Evo na primer, dok sad pijemo koka-kolu, pitam se šta znači piti. Znači sipati tečnost. `Ajde da napravim nešto neočekivano. U ovoj boci može da bude leda, a u čaši da plovi Titanik koji udara u led i pada na dno. Jednostavno, ali logično! Zašto je ta logičnost ilustracije toliko važna?
- Ako neko hoće da umesto čovekove glave stavi glavu psa, danas to može da uradi uz pomoć kompjutera za par minuta. Važno je samo znati zašto. Poruka. Da li karikaturistima smeta što se u poslednje vreme karikatura primenjuje u reklami?
- Ponekad smo ljubomorni zbog nepodnošljive lakoće stvaranja kompjuterskih trikova, jer propagandisti naprosto koriste naše ideje kao riznicu. Čime se ilustracija bori protiv kompjutera?
- Jednostavnim, čak naivnim crtežom, pomerenim od fotografije i realizma. Pa i vi ste realističan crtač?
- Sad već i realističari u koje i ja spadam pomalo deluju anahrono. Ali, budući da se u umetnosti stvari recikliraju, siguran sam da ćemo ubrzo ponovo ući u modu. Konkretno?
- Konkretno upravo mi je stigao poziv da ponovo uspostavim saradnju sa američkim listovima koji neguju realističan crtež. Neočekivano?
- Očekivano. Amerika je iškolovala generaciju dizajnera-ilustratora koji su vrlo malo crtali. Sada te 'rupe' popunjavaju dobri crtači iz Rusije, Ukrajine, ili naši, dakle iz zemalja u kojima je crtež negovan i silom prilika. Činjenica je da su se tiraži knjiga smanjili. Ima li posla za crtače?
- Ima, ne samo posla od koga se može živeti, već i za koji se može živeti. Kako to da se niste bavili neposrednom političkom satirom?
- Možda je to i zbog komunizma u kome sam odrastao. Bilo je nužno izražavati se metaforično. Ličnosti se nisu smele doticati, a pojave tu i tamo. Igrao sam se sa srpom i čekićem u rok cipelama, pa se krstio, bio na ivici… Mnogi su se čudili kako je moja ilustracija Partijskog kongresa tako `ladno prošla, uz tekst 'Komunisti i komformisti', a predstavlja tri govornika-majmuna: jedan zapušenih ušiju, drugi zatvorenih očiju, treći začepljenih usta… Kad je kasnije slobodom počelo da se zvoni, ja sam već bio u svom izgrađenom svetu. Strahujete li ipak kao ilustrator-karikaturista od zakona protiv terorizma, i drugih kojima se 'maše'?
- Pre desetak godina, u Francuskoj, jedan političar je izgubio u procesu protiv karikaturiste. Reč karikatura podrazumeva karikiranje. Ako bi se zakon protiv terorizma, kojim slučajem, usvojio i primenio, bila bi to smrt karikature i kraj profesije. Milena Marjanović
