Izvor: Politika, 06.Avg.2010, 02:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sredimo Tunguze
Dok oni brane livade, ostaće bez duše. A kao kontinentalni narod ne znaju da poslednji mornarski poziv za pomoć glasi SOS(Save our souls), tj. spasite naše duše
Mnogo su se osilili ti Tunguzi. Ponašaju se kao da je sve njihovo najbolje. U svemu se ponašaju kao da su prvi, a u stvari su inadžije i sa slabostima kao i svi drugi. Spremio sam plan u četiri tačke da ih sredimo.
Prvo, treba da ubacimo naše mangupe u njihove medijske redove. To neće ići teško jer >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << naša istraživanja pokazuju da su potkupljivi kao i drugi. Nije Filip Makedonski rekao uzalud da „zlatom natovaren magarac preskače zidove najveće tvrđave!“ Kada ubacimo svoje dečke u medije, tada plasiramo afere. Počinjemo s doktorima, jer je svako osetljiv kad mu je zdravlje u pitanju. Stalno naglašavamo da su korumpirani, da među njima caruje neznanje, da su završili fakultete jer su tatini sinovi, da im je etika i moral na niskim granama, da su zaboravili Hipokratovu zakletvu. Istovremeno im preko naših ljudi u zakonodavnim telima stalno treba smanjivati plate, beneficije, ukidati prava. Svaki mali kiks treba predstaviti kao opštu pojavu, tako da se kompromituje ceo esnaf. Nepoverenje u doktore zarazno deluje, jer narod misli: „kad su oni takvi a odabrali su humani poziv, kakvi su tek trgovci i privrednici“?!
Drugo, treba širiti nepoverenje u odbrambenu moć tih Tunguza. Njihove istorijske uspehe na kojima temelje svoju samouverenost treba prikazivati kao uspehe drugih, koje su oni sebi pripisali. Svaki aktuelni problem, na primer pad vojnogaviona, treba prikazati kao izraz krajnje nesposobnosti, siromaštva, nepripremljenosti za odbranu otadžbine. Eksplozije u skladištima ili fabrikama, kojesu deo svakodnevnog rizika bavljenja eksplozivnim sredstvima, treba prikazivati kao deo diverzija snaga koje su znatno jače nego što narod pretpostavlja.Treba sejati nepoverenje u tunguske tradicionalne prijatelje i prikazivati ih kao verolomne i nepouzdane, koji će u odsudnom trenutku okrenuti leđa. Za to je najbolje koristiti otpadnička plemena kao Maguze, Boguze, Crguze, Hrguze ili Sloguze, jer govore istim jezikom Tunguza.
Treće polje delatnosti koje doprinosi defetizmu i malodušnosti, pa i depresivnosti tunguskog naroda, jestepodručje pravde, pravosuđa, jer je to treći stub na kojem počiva svaka država, ako je zamislimo kao sojenicu, koje su stari narodi podizali na rekama. Kod kompromitacije pravosuđa treba uporno ponavljati neefikasnost istog, sklonost podmićivanju od vrha do dna hijerarhije.Preporučljivo je kompromitovati ugledne ljude iz pravosuđa, jer se tu ime stiče posleviše decenija rada, koje jedan novinski članak u trenu pretvori u noćnu moru. Nerešene slučajeve treba uporno, uvek ponovo,vaditi iz arhiva i ukazivati onako, ovlaš, kao nesposobnost i zlu nameru, i provlačiti teoriju zavere u svim slučajevima gde su državni interesi u pitanju. Tako se širi nepoverenje u redovima lojalnih građana i niko više nikom ne veruje.
Četvrta zahvatna tačka delovanja protiv kočopernih Tunguza jestenjihovo školstvo. Baš tamo gde se oni ponose uspesima i međunarodnim kvalitetom svojih pripadnika, treba sejati nepoverenje. Kad atakujemo na školstvo, diramo u pamet naroda,a tu je svako osetljiv. Profesore treba prikazati kao siromahe i nužno zlo zaboravljeno od države. Kao ljude koji će prodati ocenu za siću, kao moralno posrnule perverznjake, koji koriste prvi ugao da štipkaju objekte svoje seksualne pohote, tako da se roditelji plaše i da šalju decu u školu. Preko korumpiranih zakonodavaca treba plasirati suvišna znanja,a napredak nauke kočiti svim sredstvima.
Crkva i njeno naučavanje mora biti predmet posebnog interesa. Ona je duboko ukorenjena kod Tunguza i zato treba plasirati udar u njene temelje. Tu je najefikasnije ići na kompromitovanje istaknutih ličnosti, visoko plasiranih u hijerarhiji crkve. Naročito treba insistirati na kontradikciji između njihovih reči i dela, plasirajući enormno bogaćenje pojedinaca, njihov raskošan život. I ono što uvek ima efekta, jer dotiče svako živo biće, jestepronalaženje seksualnih afera povezanih s perverznim životom. Tu je i normalnom čoveku teško da se brani,a ljaga pada na ceo crkveni establišment. Sejanjem nepoverenja u moralnu vertikalu crkvenih velikodostojnika, seje se nepoverenje u narod i stvara slika Sodome i Gomore, naroda na koji je primenjiva svaka božja i ljudska kazna. Tako se unapred opravdaju postupci izolacije, sankcija, blokade, kao da se nedajbože radi o kužnom narodu. Sve to sa strane ostavlja utisakzaslužene kazne za poroke koji su, prema našoj propagandi, deo običaja tunguskog naroda.
Ima u nekoj zemlji poslovica da će pre propasti selo nego običaji. Kad u ove četiri tačke uništimo običaje, koga će još biti briga za takvo selo u tamo nekoj Tunguziji. Dok oni brane livade, ostaće bez duše. A kao kontinentalni narod ne znaju da poslednji mornarski poziv za pomoć glasi SOS(Save our souls), tj. spasite naše duše. Svet danas ratuje da bi pridobio dušesledbenike, dok livade prepušta ovcama da pasu...
Petar Bokun
objavljeno: 06/08/2010
