Izvor: Politika, 17.Dec.2012, 13:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srećna je zemlja koja brine o kulturi
Brz tempo života, munjevito smenjivanje informacija i izostanak njihove selekcije potiskuju ličnu kreativnost
Ove godine beogradski Fakultet likovnih umetnosti (FLU) proslavlja jubilej – sedam i po decenija od dana kada su Petar Dobrović, Toma Rosandić i Milo Milunović osnovali Akademiju likovnih umetnosti. Godina slavlja završava se izložbom skoro 300 radova bivših i sadašnjih profesora, naših uglednih umetnika, podeljenom u tri celine – u Paviljonu „Cvijeta Zuzorić”, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Kući legata i Muzeju „Cepter”. Izložba je otvorena 30. novembra i traje do 24. decembra. Proslava sedamdesetpetogodišnjice tema je i poslednje ovogodišnje „Libele”, emisije Kulturno-obrazovnog programa RTS-a, koja je na programu večeras.
Autor emisije Maja Skovran, koja se školovala na FLU, kaže:
„Po nepisanoj tradiciji, po sticanju zvanja redovnog profesora, predavači su poklanjali fakultetu svoje radove, pa je tako nastala reprezentativna zbirka dela naših umetnika u poslednjih 75 godina. Dva najznačajnija muzeja u Beogradu, Narodni muzej i Muzej savremene umetnosti, ne rade već duže od decenije, pa je ova izložba prilika da se stariji podsete remek-dela naših umetnika koja se nalaze upravo u tim muzejima i da ih pripadnici mlađih generacija prvi put vide.”
Akademija likovnih umetnosti, osnovana 1937, osmišljena je po ugledu na tadašnje evropske visoke umetničke škole. Tada smo išli u korak sa svetom. Gde je naša umetnost danas?
Umetnost je neodvojivi deo narodne tradicije i nacionalnog identiteta. Zapanjujuće je da je prijatna fascinacija umetnošću i kulturom postala nešto što je potrebno nametati, a pošto je inat jedna od najgorih srpskih osobina, naš narod kao da iz inata uskraćuje sebi uživanje u umetničkim delima.
Čini se da se smanjenje interesovanja među mladima za odlazak u muzeje i galerije pretvara u globalnu epidemiju?
Najmlađe generacije najveći deo saznanja dobijaju elektronskim putem, preko interneta i TV, gubeći tako nenadoknadivu magiju neposrednog susreta sa lepotom umetničkog dela. Brz tempo života, munjevito smenjivanje informacija i izostanak njihove selekcije deluju hipnotički i potiskuju ličnu kreativnost.
Nosilac ste ordena viteza kulture, koji dodeljuje predsednik Italije. Koliko se u toj zemlji vrednuje bavljenje kulturom?
Emisija „Libela” bavila se evropskim kulturnim nasleđem, od stvaralaštva Milene Pavlović Barili, preko Venecijanskog bijenala, postavki Muzeja nauke i tehnike i Legata „Pavla Beljanskog” do izučavanja simbolike srebra i zlata u našoj umetnosti. Orden je priznanje ljudima iz celog sveta koji u svojim zemljama promovišu kulturnu baštinu Italije i podsticaj za rad saradnicima iz inostranstva – jer su kultura i umetnost vrednosti bez granica.
Možemo li unaprediti odnos prema kulturnim vrednostima i umetničkoj baštini u Srbiji?
Srećna je zemlja koja brine o svojim kulturnim potencijalima i ceni kulture drugih zemalja. Uprkos današnjoj kulturnoj slici naše zemlje, i dalje mislim da su naši potencijali značajni. Međutim, slabo vidljiva kulturna delatnost ne zavisi samo od talenta. Talenat i realizacija zamišljenog su dve različite kreativne vrline. Ključ je u tome da se između te dve vrline što brže uspostavi harmonija.
D. Dragićević
objavljeno: 17.12.2012.
