Izvor: Politika, 19.Jul.2015, 15:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srebrenički lovac sa američkom diplomom
Ko je čovek sa toliko širokim političkim spektrom koji zločinca Nasera Orića danas može dizati u oblake, izjednačavajući ga sa žrtvama Srebrenice iz jula 1995, a već sutradan uveravati da iskreno žali zbog toga što u kamenovanju Aleksandra Vučića nije stajao rame uz rame sa srpskim premijerom pred besnom masom u Potočarima, koju je okarakterisao kao grupu fukara i miševa.
Ukoliko se tome doda da je reč o Bošnjaku koji je kao šesnaestogodišnjak preživeo srebreničku >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << tragediju, ali i to da je bio predsednik Organizacionog odbora za obeležavanje 20. godišnjice srebreničke tragedije, dakle, onog odbora koji je trebalo da zna da bi prolaz za delegacije i zvaničnike od svega nekoliko metara mogao biti usko grlo, celu sliku moguće je uklopiti u Ćamila Durakovića (35), mladog i nesvakidašnjeg načelnika opštine Srebrenica. Načelnik Duraković u fotelju je zaseo kao nezavisni kandidat sa programom „Srebrenica 2020”, ali zahvaljujući pre svega stranci koju je osnovao Alija Izetbegović, koju danas vodi njegov sin Bakir Izetbegović, čijoj je frakciji unutar SDA prvi Srebreničanin navodno i blizak.
Ima li ili nema kontradiktornosti u profilu i političkom radu Durakovića, teško je odgonetnuti, ali slika možda može biti celovitija ukoliko se zna da je posle izbeglištva neka znanja i veštine sticao u Americi, gde je sa porodicom izbegao pošto se kolona iz Srebrenice probila do Tuzle. Tamo je završio Fakultet pravosudne uprave i savetne psihologije, na Univerzitetu Sautern Nju Hempšir. Javnost ga vidi kao čoveka koji neretko šalje veoma umiljate poruke, ali ga, uprkos tome, Srbi u rodnoj Srebrenici doživljavaju kao kontroverznu i konfliktnu ličnost sklonu umotanom radikalizmu. Strastveni je lovac. Ni motori mu nisu mrski.
A možda bi upravo sklonost prema psihologiji mogla biti najbliže tumačenje Durakovićevog svojevrsnog političkog hodanja po žici. Nedavno se, tako, našao na udaru radikala iz vlastitog naroda, i to kad je pohvalio Milorada Dodika pošto se predsednik RS poklonio žrtvama Srebrenice, rekavši čak i to da Dodik, za razliku od drugih, kad nešto obeća – to i uradi, na dobrobit stanovnika Srebrenice. Oštar je bio i prema vandalima koji su učestvovali u kamenovanju Vučića, koje je pozvao da, ni manje ni više, već sutradan posete srpska stratišta u Bratuncu.
Iz SAD se u Srebrenicu vratio 2005, da bi se 2008. oženio i iste godine postao zamenik srebreničkog načelnika. U tu fotelju zaseda 2012. Da li je reč o čoveku kojim rukovodi trenutni impuls, ili o nekoj manje poznatoj psihologiji koja se izučava u Americi, zasad nije poznato, ali se zna da će mladi načelnik na narednim lokalnim izborima ponovo u trku za fotelju samo ukoliko za to bude obezbeđen širi konsenzus unutar bošnjačkog naroda.
