Izvor: Politika, 29.Jul.2010, 00:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srce na cesti
Ništa od svega toga, izgleda da je i muzika u etru priterana iza ograda novih govornih i državnih područja
Miki ne broji i ne štedi radne sate, to mu pomaže da zaboravi i preseče vezu između sebe i nostalgije. Rad mu je najbitniji, samo ponekad uz staru kasetu domaće muzike dozvoli sebi prisustvo prošlog vremena brojeći dane do budućeg odmora.
Miki automobilom putuje kući na odmor. Gluvo je doba noćii tamo gde je put ravan kao u Slavonijiopasno je pospan. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Pritiska dugmeta na radiju tražeći stanicu sa dobrom muzikom;najpoželjnija je ona iz stare Juge. Treba mu muzika koja budi metabolizam i sećanja koja bude. Što više traži to je nervozniji, ništa, baš ništa u dometu. Ili čuje novu nepoznatu muzikuili onu staru čiji su izvođači lokalni. A baš bi voleo da na autoputu nekadašnjeg „Bratstva–jedinstva“sluša Par godina za nas–EKV, Možda sam lud–Galija, Možda,Možda–Laki pingvini, Marim ja–Đole, Kad hodaš–Riblja čorba, Siđi do reke–U škripcu, Spiritus–Džakarta, Jugoslovenka–Peđa D’Boj, Ona se budi–Šarlo akrobata, Zlatni papagaj–Električni orgazam, Kreni prema meni–Partibrejkersi, Biti ružan pametan i mlad–Pekinška patka, Maljčiki–Idoli, Skakavac joj zaš’o u rukavac–Laboratorija zvuka, Zašto ne volim sneg–Smak, Zeleni zub–Disciplina kičme, Voli te tvoja zver–Divlji anđeli, Kontrolori–Beograd...
Ništa od svega toga, izgleda da je i muzika u etru priterana iza ograda novih govornih i državnih područja.
Miki ne razume kakve veze imaju muzika i politika?Zna da je sličnih slučajeva bilo oduvek, zna da jugoslovenska muzika nije izuzetak. Misli na ekstremne slučajeve, na Vagnera i antisemitizam, misli na sving koji je bio zabranjen u Trećem rajhu zbog njegove veze sa afričkim i jevrejskim muzičarima, zna da jedna religija smatra da je muzika razlog za nagu smrt jer se pri tome nervne funkcije destabilizuju (tačno, koliko puta je Miki uz neku pesmu „umirao“), zna da je nekada ženama bilo zabranjeno da sviraju u crkvi, zna da su neki instrumenti,kao tambure i doboši,bili zabranjeni, seća se prekora Vatikana Madoni, zna da postoje zemlje u kojimase muzika automatski povezuje sa drogom, zna da postoji selekcija ko će uživo a ko neće nastupiti u jednoj ili drugoj državi, zna da od klijentele i vlasnika kafića zavisi da li se sluša naša ili i njihova muzika. I zna da sa ove i one strane granice ljudi i dalje slušaju jugoslovenski pop-rok.
Krajem sedamdesetih i osamdesetih muzička jugoslovenska scena je bila bogata, za svačiji ukus, danas je ukus gorko splasnuona promociju domaćeg glazbeno-muzičkog sastava. Možda zato što je devedesetih svirana drugačijamuzikai što su pojedini monotono duvali u ratne trube? Možda zato štose nekadašnja braća i dalje molovima i durovima prepucavaju paleći raju?Možda zato štodanas govorimo različite jezike? I štopored neke pesme/pjesme/pisme na internet stranicama i dalje čitamo bezvezne komentare koje savršeno (ne)razumemo?
Tu negde iza Šida Miki pronalazi stanicu koja muzikom pozdravlja njegove misli. Kreću:Nedeljni komentar–Azra, Zašto praviš slona–Dino Dvornik, Obična ljubavna pjesma–Aerodrom, Treba imat dušu–Atomsko sklonište, Ima jedan svijet–Stijene, Ena–Haustor, Jer ljubav je–Boa, Program kompjutera–Denis i Denis, Moja prijateljica–Ksenija, Crno-bijeli svijet–Prljavo kazalište, Kao mačka–Fit...da bi kod Male Krsnezapevao refren: „A na radiju je bila ljubavna pjesma, moja ruka na tvom ramenu, tamo na cesti mi je ostalo srce na vrućem asfaltu.“
Miodrag Stojković
objavljeno: 29/07/2010
