Izvor: Blic, 17.Apr.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbin u arhipelagu
Srbin u arhipelagu
Moj najnoviji roman 'Arhipelag' predstavlja nastavak priče iz prethodnog romana s tim što je ovde konkretno reč o izolaciji - kaže Miomir Petrović, pisac i dramatičar, objašnjavajući osnovnu liniju svog literarnog istraživanja kojim se bavi u poslednje vreme, a naročito u romanu koji je upravo objavljen u izdanju 'Geopoetike'. 'Posle ratne ili antiratne trilogije, romana u kojima sam realizovao svoju potrebu za pisanjem o onome što se tada dešavalo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u zemlji, moj prethodni roman 'Persijsko ogledalo', s jedne strane je bio eskapistički ili je možda predstavljao i širi put da se dođe do jedne, za nas aktuelne teme. Taj roman je, da podsetim, zapravo priča o nama i nemogućnosti da se na Balkanu uspostavi čistota krvi i etnosa. I da je to prosto karakteristika Balkana koja nije ni dobra ni loša već samo sugeriše da je na Balkanu smešno govoriti o nacionalizmu. U tom smislu 'Arhipelag' jeste nastavak te priče.'
Radnja 'Arhipelega' je smeštena na ostrvu, ima li ono simbolički značaj?
- Radnja romana je smeštena na ostrvu Astipalija koje zaista postoji i nalazi se u Egejskom arhipelagu, u blizini turske granice. Na tom ostrvu sreću se tri čoveka - Antonije Simonović, Srbin i pisac naučno fantastičnih romana koji beži od politike svoje zemlje u jedan samoizgon...
... Ima li možda ovaj junak, Antonije, i neke autobiografske crte autora romana?
- Pre je reč o autobiografskoj težnji za koju se nadam da će se ostvariti.
Ko su druga dvojica?
- Jedan je Francuz Iber Geskil, legionar koji koji pokušava da od vina koje sam proizvodi na ostrvu, napravi eliksir dugovečnosti. Treći junak je Turčin koji je, bežeći od političkih turbulencija u svojoj zemlji došao na Astipaliju kako bi podigao bunu turske manjine na tom ostrvu. Dakle, sama ironijska konstrukcija romana govori o mojoj potrebi za relativizacijom onoga čime smo okruženi.
Mislite li na savremena politička i gepolitička kretanje i, kako kažete, turbulencije?
- Tri čoveka koji su se iz geopolitičkih razloga obreli na jednom ostrvu, bivaju protiv svoje volje uključeni u jednu geopolitičku zaveru. Hoću da kažem, osnovna karakteristika ovog regiona nije određeno stanje, već stalno mešanje stanja.
S tim u vezi su i 'informacije' koje jedni o drugima imaju stanovnici tog ostrva?
- Svaka strana na Blakanu veruje da je upravo ona ta strana koja je pomirljiva i koja je uvek bila potlačena. To rašomonstvo jeste često i stilski pravac u mom romanu. Grčki poslastičar će reći tamo preko žive Turci i krajnje su neljubazan i nezgodan narod, dok će nedelju dana kasnije turski ugostitelj reći isto za Grke. Ono što pokušavam da kažem jeste da su Grci - Grci zato što su blizu Turaka i obrnuto. Istovremeno, veoma je teško pronaći nešto što je zajedničko za obe strane.
Gledano iz tog ugla, kako stvari stoje sa nama ovde i sada?
- Prevedeno na jezik naše svakodnevene prakse poslednjih godina, to otrpilike izgleda ovako: ovaj prostor je najpre bio zahvatio jedan panslavenski talas, da bi odmah iza njega usledio velikosrpski, koji je u osnovi bio autističan. To se naravno desilo i Hrvatima sa njihovom tisućljetnjom kulturom koje je bilo slično našem koketiranju sa Keltima sa kojima, uzgred budi rečeno, možda i imamo nekih dodira. Međutim, kada se to radi samo da bi se istakao atribut 'najstariji' onda stvari postaju problematične. Posle svega, sada smo međutim u situaciji da taj isti narod sebe vidi kao evropski, ne pitajući se šta je to što jeste evropsko, koji je to imenitelj koji ga čini takvim. Za kratko vreme smo, od najherojskijeg naroda postali vrlo vredan i radan narod koji se uspešno bavi industrijom. Međutim, koje god se vozilo bude proizvodilo u Zastavi, i ma kako se zvalo, to neće biti dobro vozilo.
Kakve su šanse da geopoetički postupak bude primenjen i u dramskom stvaralaštvu?
- Ako u jednoj sredini nije razvijena tradicija onda će eksperiment uvek biti samo eksperiment. Nije stoga slučajno što je predstava 'Hazarski rečnik' koja se zasniva na nelinaearnom dramaturškom postupku, okarakterisana i od publike i od strane većine kritičara, kao suviše radikalan izlet za koji je možda neumesno da se nađe u pozorištu. Ja ne mislim tako.
