Izvor: Blic, 30.Jan.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija vrcavih ideja
Srbija vrcavih ideja
'Život - umetnost - konfuzija' naziv je ovogodišnjeg Oktobarskog salona čiji je glavni selektor Rene Blok upravo stigao u Beograd da se podrobnije upozna sa našom likovnom scenom, obiđe ateljee i pogleda razne alternativne prostore koji bi mogli doći u obzir za postavke radova.
Tim povodom Rene Bloka su u Skupštini grada primili gradonačelnik Nenad Bogdanović i njegov pomoćnik Gorica Mojović, i zvanično ga predstavili kao umetničkog >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << direktora 47. oktobarskog salona. Blok je uzvratio sledećim rečima:
- Smatram da je važno da prestižno mesto Oktobarskog salona u kulturi Beograda i regiona stekne međunarodno priznanje. Ambicija moja i mojih saradnika ićiće u tom pravcu'. I vaši prethodnici Anda Roterberg, kao i Darka Radosavljević, posle nje, insistirali su na alternativnim prostorima u kojima bi multimedijalkni radovi lepo legli. Da li ste već stekli sliku o njima?
- Video sam neke prostore koji bi mogli doći u obzir, imam i želje s tim u vezi, ali tek treba o njima da pregovaram. Prethodno moram steći jasnu viziju onoga što želim da pokažem na Oktobarskom salonu, kao i da razgovaram s umetnicima i vidim s njima slažu li se s mojim zamislima. Nadam se da ću do kraja februara znati na čemu smo.
Hoćete li nam obrazložiti naziv ovogodišnjeg 'Oktobarca' koji glasi 'Život - umetnost - konfuzija'?
- Ideja o spoju umetnosti i života nasleđena je je iz 60-tih godina. To je danas veće klasična tema i san umetnika koji su obeležili svet sedme decenije prošlog veka. Ne odričem je se ni danas verujući da je ta spona neminovna i za duhovni razvoj društva i za budućnost umetnosti. Takođe smatram da danas živimo vreme konfuzije, pre svega političke, a onda i estetičke. Verujem da umetnici, ali i svi mi koji pratimo njihov rad i pokušavamo da odredimo naše mesto u svetu tražimo i priželjkujemo novu orjentaciju. Moja selekcija biće jedan korak ka toj orjentaciji, značajan jer Srbija je zemlja vrcavih ideja. Prvi put sam u Beogradu bio radi izbora radova za Sidnejski bijenale. Od tada pratim šta se ovde dešava. Dolazivši u nekoliko navrata zaticao sam vazda novu pozitivnu energiju koja pleni pažnju Evropljana. Svedok sam te nergije koja kulja i pokreće razvoj društva i zato sam počastvovan što ću i sam biti deo nje. Očekujete li da Oktobarski salon definitivno preraste u međunarodnu smotru?
- Oktobarski salon privlači brojne goste u Beograd koji potom raznose ideje mladih srpskih umetnika na koje ću se i ja posebno fukusirati. Predstoji mu isti prodor u svet koji su odavno napravila razna bijenala. Međunarodni dijalog je ono što neminovno sledi i u likovnoj oblasti. Sjajna je prilika učestovavti u tim prvim prodorima. Već nekoliko godina bavite se tzv. balkanskim projektom. O čemu je reč?
- Najpre je 2003. godine u Kaselu organizovana izložba posvećena ovdašnjim likovnim dešavanjima koja je pokrila čitav prostor, od Slovenije do Turske. Tada sam započeo jednu vrstu balkanske triologije koju ćemo uskoro i dokumentovati. Potom sam priredio veliku retrospektivu Dimitrija Bašičevića Mangelosa, a u isto vreme pao je i Cetinjski bijenale kao kruna projekta. Možete li navesti imena umetnika iz Srbije koji su na vas ostavili najsnažniji utisak?
- Ako mislite na to ko će ući u selekciju Oktobarskog salona, to vam još ne mogu reći, jer sam još u fazi ispitivanja scene. Međutim, nekoliko srpskih umetnika su moji stari znanci i prijatelji. Mislim pre svih na Marinu Abramović, Rašu Teodosijevića i Milicu Tomić. Marina je svetska zvezda, ali uveren sam da ovde ima još umetnika koji će to postati, o kojima će se tek čuti. Oktobarski salon je upravo bitan da bi se dao zamajac njihovim karijerama. M. Marjanović - Foto: L. Šarac
